На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ 61 година – од 1961. године, широм света се 27. марта обележава Светски дан позоришта. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта – дан отварања Театра нација 1962. у Паризу, обележава Светски дан позоришта.

На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организују разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима.

Прву поруку за Светски дан позоришта написао је француски песник, сценариста, глумац и редитељ Жан Кокто 1962. године.

Позоришна уметност има свој универзалан језик и не познаје границе у комуникацији са гледаоцима, због чега је неиздвојив део живота савременог човека.

За почетак позоришне уметности у Бугарској најзаслужнији је просветитељ, драматург, друштвени посленик и публициста Добри Војников (1833-1878). Војников је први бугарски редитељ и аутор позоришних комада од којих је „Криво схваћена цивилзација“ из 1871. године и данас популарна међу љубитељима позоришта. Он је међу глумцима прве позоришне представе. 1864. године је у Браили, Румунија, основао позоришну трупу која је играла прве бугарске историјске драме које је сам написао. Успео је да привуче многе бугарске емигранте, међу њима је био и чувени песник и револуционар Христо Ботев, који је био и глумац његове позоришне трупе. Војников је формирао прво национално позоришно друштво, позвао је и прве бугарске глумице, једна од којих је била његова супруга.

Прво професионално позориште у Бугарској основано је 1881. године у Пловдиву. Французи Боси и Брјун претворили су лепу стару кућу у хотел, а како би издржали конкуреницију друга два хотела у граду, одлучили су да у дворишту саграде објекат у којем ће се играти позоришне представе. У новосаграђеном позоришту је било 17 ложа са укупно 64 седишта, а у партер је могло стати 250-300 особа. Првој позоришној сали, која је своја врата отворила скоро две деценије након првих позоришних представа у земљи, дали су име „Луксембург.“

На Светски дан позоришта ће по 48. пут бити уручене годишње награде Савеза драмских уметника Бугарске. Национална награда за сценску уметност „ИКАР“ додељује се у 22 категорије, међу којима за деби, главну мушку и женску улогу, режију, сценографију, музику, као и за најбољу драмску, луткарску и плесну представу и др.  

Из Савеза драмских уметника Бугарске унапред су саопштили да ће ове године бити три добитника специјалне награде „ИКАР.“ 

Награда за част и достојанство биће додељена глумцу Симеону Алексијеву. На предлог еснафа музичких уметника ће награда за изузетан допринос музици отићи у руке певачици Мими Николовој, док ће награда за изузетан допринос бугарском позоришту бити уручена редитељу Асену Шопову. 

Уметност је вечита ствар и позориште, независно од друштвеног строја, увек је имало и имаће своју верну публику, гласи порука изложбе посвећене сценографији из периода од 60-их до 80-их година прошлог века, која ће бити отворена 28. марта у галерији Бугарског културног института у Берлину. 

Изложба ће кроз документарни филм вратити посетиоце у време када је уметност била ограничена идеологијом и пропагандом оних на власти у Бугарској. 

Саставила: Гергана Манчева 

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Ани Петрова - БНР, Бугарски културни институт у Берлину