Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Уметност преображава омиљена места у центру Пловдива

Иза пројекта „Пермакултура – простори и уметност!“ стоји брига за природу и човека

2
Фотографија: Живка Танчева

У првим данима јесени, житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз креативну помоћ студената Академије за музичку, плесну и визуелну уметност (АМПВУ) и њихових професора.

Од 2. до 11. октобра, „Пловдив 2019 – Европска престоница културе“ и пловдивска академија уметности реализоваће пројекат „Пермакултура – простори и уметност!“. Али шта се крије иза овог загонетног појма?

То је наука о дизајнирању људских станишта тако да што више подсећају на природно окружење“, одговара Гина Кафеџијан, руководилац пројектне и међународне делатности у АМПВУ-Пловдив. „У нашем тумачењу пермакултуре кроз уметност, културу и просторе, она се огледа у позиву да се заједно присетимо крхког екосистема који насељавамо, а истовремено и тога колико природа и уметност могу бити регенеративни.“

Гина Кафеџијан

Није случајно што се откривање успешне интеракције са природом и њене моћи да преображава преводи на језик уметности.


У уметности античка идеја катарзе пролази кроз доживљај драматичног момента“, каже Гина Кафеџијан. „На тај начин можемо поново открити смисао и заволети одговорност коју имамо као грађани света. Наша основна мисија сада је, да кроз сусрет са уметношћу, схватимо колико смо се одвојили од свог окружења. Такође, и да разумемо нашу зависност од ланца прехрамбених продавница у великим градовима и спремност да купујемо храну која је прешла хиљаде километара уместо да се окренемо произвођачима из околине градова и да пажњу усмеримо на потребу смањења емисија штетних гасова из транспорта које су постале неизбежан део економије.“

Интервенција у градској средини уз помоћ музике и моде на степенишном простору Градске уметничке галерије у Пловдиву скреће пажњу на модну индустрију, а такође нам може помоћи да се ослободимо навике пуњења наших ормара потпуно новом одећом, наставља своју причу Гина Кафеџијан, подсећајући на значај кружне економије као дела стабилног и одговорног друштва.

У истом духу је и наша завршна порука уз наступ Академског народног хора – знамо да је бугарска народна песма послата у Космос како би дотакла емоционалну жицу у разуму који не познајемо. Желели бисмо да констатујемо да нам је потребна повезаност са природом, као и са самим собом.“

Централна пешачка зона

У партнерству са неколико културних институција, организатори су изабрали локације које су становницима Пловдива омиљене, а туристи би требало обавезно да их посете. „Али чини се да ретко имамо навику да их посматрамо кроз калеидоскоп уметности“, истиче Гина Кафеџијан.

Зато пажњу и усмеравамо ка парковима, приступима најпрепознативљијим зградама, уличној пешачкој средини, која не представља само наше кретање од једног до другог места, већ и део наших станишта“, додаје Гина Кафеџијан. „Позивамо публику да погледа двориште куће-музеја Христа Г. Данова, да виде какве предивне могућности Пловдив има и као град за живот и као сцена за јавне перформансе, али и да се запитамо да ли довољно бринемо о овим просторима.

Градска башта града Пловдива

Слично томе је и оживљавање новог степеништа испред Градске уметничке галерије. Имамо и две представе у Државном луткарском позоришту које остављају изузетан утисак на публику. Отворићемо и изложбу плаката студената Факултета ликовних уметности у недавно реновираној градској башти поред улице Христа Г. Данова. И простор којим затварамо догађаје такође је један од симбола града, а ради се о 'Хисар капији' у Старом граду.“

„Хисар капија“

Академски народни хор своје песме извешће управо на тргу изнад архитектонско-историјског ансамбла „Хисар капија“, јер Пловдивчани верују да је за њихов град време почело одавде и да нема прикладнијег места са којег би послали једну хуману и светлу поруку:

Будућност – о њој увек говоримо као о нечему што предстоји, али она постоји сада. Стога је наша порука да будемо напољу, бринемо о природи, бринемо једни о другима и будемо заједно у овом екосистему.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Живка Танчева, baa.kab.bg, plovdiv2019.eu, podtepeto.com, bulgariatravel.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00
Проф. Бетани Хјуз

Проф. Бетани Хјуз: Бугарска је веома посебно место

У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде ​​„Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..

објављено 22.12.24. 11.05
Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26