Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чипровци домаћин традиционалног Фестивала ћилима

4
Фотографија: chiprovtsi.bg

Преко 60 занатлија из целе земље учествоваће на Фестивалу чипровског ћилима у граду Чипровци, у подножју Старе планине, који се одржава од 29. априла до 1. маја, саопштио је градоначелник Пламен Петков. Међу њима су и мајстори-занатлије из суседне Србије. 

Поред традиционалних радионица за израду чипровског ћилима, на програму Фестивала су још трка и бициклистичко такмичење за децу, фолклорни концерт са ватрометом. 


Чипровски ћилим се и дан данас израђује само ручно од природних материјала, а технологија ткања датира из 17. века. Ови ћилими се израђују од чисте вуне бојене природним бојама. 

Одлуком Међувладиног комитета УНЕСКО чипровски ћилим је уврштен на Светску листу нематеријалног културног наслеђа. 

Више о историји ћилимарства у овом крају наше земље можете сазнати ОВДЕ

Фотографиjе: chiprovtsi.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20