Према Јулијанском календару 3. јуна се обележава празник светих Константина и Јелене. У ноћи 3. на 4. јун у неким селима на подручју Странџе изводи се обичај нестинарство – древна игра по ужареном угљевљу.
Године 2009. је Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио древни бугарски обичај нестинарство на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а дато му је место и у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.
Припрема за Дан светог Костадина, како је празник познат на подручју Странџе, почиње у рану зору. Освећују се нестинарске иконе које су најважнији свети предмет у том обреду. За разлику од црквених икона, нестинарске иконе имају дршке. Иконе се увијају у јаркоцрвена обредна платна и украшавају цвећем. Освећивање се ради на "ајазмото" – светом извору у близини неког храма‚ манастира или другог светог места где се дршке икона ритуално перу водом. Верује се да вода има моћ исцељења и очишћења‚ па зато и празник почиње претходним обредним поступцима са таквим смислом.
Ватра се пали предвече. Мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг. Људи који играју око ватре обично описују три или девет кругова.
Почиње тајанствена нестинарска игра на жаравици. Уз звуке гајди и тапана нестинари упадају у посебно мистично стање – тренутак кад се у њих усељује Бог. Звук тих инструмената сматра се делом мађије нестинарског ритуала, а тапан се током године чува у сеоском храму одакле се износи једино због игре по ужареном угљевљу. Учесници ритуала плешу са иконом светих Константина и Јелене у рукама и кажу да они их чувају и да им утиру пут кроз жеравицу.
Према народном веровању, ложење ватре чува од злих сила људе‚ природу, па чак и Сунце тако што увећава његову божанствену силу. Верује се да се игра на ватри изводи због здравља и среће.
Једну од аутентичних мелодија које се по традицији изводе у току нестинарске игре пре неколико деценија снимили су Костадин Варимезов – гајде и Огњан Василев – тапан. Ноте те мелодије је записао композитор Марин Големинов када је посетио село Блгари, у којем се традиција нестинарства још чува, и присуствовао целом обичају. Големинов, који је тада имао 30 година, је већ био изабрао сиже за своју плесну драму „Нестинарка“ и написао део музике, али је решио да на лицу места сазна више појединости о том древном бугарском обичају. Касније је ова мелодија постала једна од главних тема музичког дела „Нестинарка“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Албена Безовска
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..