Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нестинари данас славе Дан светог Костадина

Фотографија: БГНЕС

Према Јулијанском календару 3. јуна се обележава празник светих Константина и Јелене. У ноћи 3. на 4. јун у неким селима на подручју Странџе изводи се обичај нестинарство древна игра по ужареном угљевљу.

Године 2009. је Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио древни бугарски обичај нестинарство на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а дато му је место и у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.

Припрема за Дан светог Костадина, како је празник познат на подручју Странџе, почиње у рану зору. Освећују се нестинарске иконе које су  најважнији свети предмет у том обреду. За разлику од црквених икона, нестинарске иконе имају дршке. Иконе се увијају у јаркоцрвена обредна платна и украшавају цвећем. Освећивање се ради на "ајазмото" – светом извору у близини неког храма‚ манастира или другог светог места где се дршке икона ритуално перу водом. Верује се да вода има моћ исцељења и очишћења‚ па зато и празник почиње претходним обредним поступцима са таквим смислом.

Дршка нестинарске иконе и икона светог Георгија
Ватра се пали предвече. Мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг. Људи који играју око ватре обично описују три или девет кругова.

Почиње тајанствена нестинарска игра на жаравици. Уз звуке гајди и тапана нестинари упадају у посебно мистично стање – тренутак кад се у њих усељује Бог. Звук тих инструмената сматра се делом мађије нестинарског ритуала, а тапан се током године чува у сеоском храму одакле се износи једино због игре по ужареном угљевљу. Учесници ритуала плешу са иконом светих Константина и Јелене у рукама и кажу да они их чувају и да им утиру пут кроз жеравицу.

Нестинарске иконе светих Константина и Јелене и светог Пантелејмона
Према народном веровању, ложење ватре чува од злих сила људе‚ природу, па чак и Сунце тако што увећава његову божанствену силу. Верује се да се игра на ватри изводи због здравља и среће.

Једну од аутентичних мелодија које се по традицији изводе у току нестинарске игре пре неколико деценија снимили су Костадин Варимезов – гајде и Огњан Василев – тапан. Ноте те мелодије је записао композитор Марин Големинов када је посетио село Блгари, у којем се традиција нестинарства још чува, и присуствовао целом обичају. Големинов, који је тада имао 30 година, је већ био изабрао сиже за своју плесну драму „Нестинарка“ и написао део музике, али је решио да на лицу места сазна више појединости о том древном бугарском обичају. Касније је ова мелодија постала једна од главних тема музичког дела „Нестинарка“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, Албена Безовска



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45