У Бриселу је на састанку Комитета сталних представника представљена једнострана декларација Бугарске о „македонском језику“. У документу се наводи:

„Позивајући се на став 7. Закључака Савета о /проширењу ЕУ на Северну Македонију и Албанију/ од јула 2022. године,

Позивајући се на став 22. Преговарачког оквира за приступање Републике Северне Македоније ЕУ и помињање у њему службеног језика Републике Северне Македоније, у складу са њеним Уставом, као језика за превођење законодавства ЕУ,

Овом декларацијом Бугарска потврђује следеће:

Бугарски књижевни језик има шест регионалних писмених норми (кодификација). Три од њих су засноване на дијалектима, а три на књижевном бугарском језику. Стварање „македонског језика” 1944-1945. године у бившој Југославији било је чин секундарне кодификације (рекодификације) засноване на бугарском књижевном језику, који је додатно „обогаћен” локалним облицима, чиме је симулиран „природни” процес заснован на дијалекатском облику.

Свако позивање на службени језик Републике Северне Македоније у званичним/незваничним документима/ставовима/изјавама и других ЕУ и њених институција, тела, служби, канцеларија и агенција мора се разумети стриктно у складу са Уставом ове земље и ни на који начин се не сме тумачити као признање од стране Републике Бугарске „македонског језика“.

Бугарска се и даље придржава клаузуле о језику садржане у Уговору о пријатељству, добросуседству и сарадњи потписаном у Скопљу 1. августа 2017. године између Републике Бугарске и Републике Македоније, за потребе билатералних уговора/споразума/меморандума и др. између две државе."