Испраћамо 12 месеци у којима наша земља није успела да се помери са дна ранг-листе земаља са најнижим дохоцима и највећим бројем сиромашних запослених у Европи.

И ако су почетком 2022. године одређена два економска циља – обуздавање инфлације и смањење неједнакости међу становништвом, сада већ, на крају периода, можемо потврдити да у овој години није све испало како смо очекивали и уместо да побољшамо своје материјално стање, ми, Бугари, смо поново позвани да гласамо на изборима, који су се и овога пута показали јалови. Докле ће тако бити и има ли светла на крају тунела?

Дозу оптимизма откривамо у речима економисте Лачезара Богданова:

"2022. је до тренутка о којем имамо статистичке податке доста добра година са економске тачке гледишта – навео је аналитичар у интервјуу Радио Бугарској. – Ми, не само што смо се опоравили од пандемије и проблема које је она изазвала у светској и бугарској привреди, него и имамо прилично добар економски раст, стопа незапослености је рекордно ниска, а раст доходака у приватном сектору је очит. Забележени су историјски рекорди индустријске производње и извоза. Туризам се опоравио након пандемије тако да се може рећи да практично имамо јаку годину. У сфери дигиталних услуга компаније и ове године заредом имају веома добре резултате. Негативна страна је ценовна енергетска криза. И ту само да кажем да ми чак и немамо енергетску кризу у смислу проблема са испорукама или несташице електричне енергије. Немамо проблем ни са природним гасом упркос томе што нам је Русија обуставила испоруке. Није било прекида испоруке гаса домаћинствима, нити топлификацијама и привреди – проблем остаје једино цена. И стижемо до велике промене – до велике инфлације односно раста потрошачких цена, по чему се овогодишња слика разликује од оних претходних 10 година. Другим речима, привреда функционише, компаније се добро сналазе, показатељи тржишта рада су добри, али имамо јасан раст потрошачких цена и то, наравно, доминира у анализи дешавања у 2022. години."

Уочи 2023. године економиста види повод за бригу са тачке гледишта глобалних економских процеса, који ће ускоро стићи и до Бугарске:

"Бугарска је веома отворена привреда тако да се опоравак великих, моћних привреда скоро директно пренео на боље услове и већу потражњу за производима како бугарских произвођача, тако и наших туристичких дестинација. То је било до 2022. године, али се слика за наредну годину помало замагљује – инфлација, реакција централних банака и нагло пооштравање монетарне политике са већим каматама и отежаним приступом кредиту свакако ће имати свој утицај на привредну динамику. Све што зависи од висине камате биће погођено. Морамо се припремити за такву слику, која ће довести до обуздавања инфлације, али и до смањења делатности неких предузећа и могућег отпуштања радне снаге."

Друга важна тема, која занима економисте и аналитичаре у овом турбулентном времену јесте спремност Бугарске за приступање еврозони, које је најављено за почетак 2024. године: "Од првих намера да једног дана приступимо тој зони протекло је већ 20 година" – наводи Петар Ганев, старији иследник Института за тржишну економију:

"Конкретне кораке које смо последњих 4-5 година начинили су: писмо о намерама, обавезе које прихватамо да испунимо да бисмо приступили валутном механизму, улазак у тзв. чекаоницу за евро, две године смо провели у тој "чекаоници", после смо имали циљани датум за 2024. годину – то је дугачак процес који прати своју логику. Одавде па надаље питање пред нама је да ли ћемо успети да начинимо потребне кораке. Приступање еврозони или пак остајање ван ње, није нешто што аутоматски мења нашу привреду позитивно или негативно. Наше благостање зависи од политика које ћемо спроводити као што су фискална политика, промене на тржишту рада, трансформација привреде ка већој додатој вредности. Чињеница је да у њој постоје неки елементи који могу убрзати тај процес. На пример – подизање кредитног рејтинга, добре поруке  спољном свету, потенцијална могућност за привлачење инвеститора и не на последњем месту већа доза сигурности."

Превела: Албена Џерманова