Још од римског доба топле минералне воде се сматрају драгоценим природним ресурсом, који се користи како за одржавање доброг здравља, тако и као природни извор топлоте. Минерална купатила су била и места у којима се одвија друштвени живот. Није случајно што су још у дубокој древности градове и насеља градили око термалних извора. Што се Бугарске тиче, према неким изворима је наша држава основана 681. године на овим географским ширинама управо због лековитих извора у околини Анхијала (данашњег града Поморија, на Црном мору).

У нашим данима на територији Бугарске се налази преко половине од укупно 6.000 минералних извора у Европи, међутим, за разлику од других држава, наша земља их не користи рационално. По том показатељу, бугарска престоница је међу најбогатијим насељеним местима у свету са укупно 75 извора минералне воде.

• Минералне воде Софије

После ослобођења Бугарске од османске владавине 1878. године почело је активно коришћење дела познатих лековитих минералних извора у земљи. За амблематичне зграде купатила држава је издвајала потребан новац, а за њихове пројекте расписивала је јавне конкурсе:

"То су прави дворци воде – наводи у интервјуу БНР арх. Ивајло Захаријев из Бугарског удружења за термално наслеђе. –  Реч је о предивним зградама које су изграђене да би окупљале људе. На пример, Централно минерално купатило у Софији је највећа зграда подигнута за време Царевине Бугарске. Изграђена је на централном тргу, по узору на многе европске земље које имају таква купатила."

И ако су пре више година минерална купатила у данашњим стамбеним насељима Књажево, Горна Бања, Овча купел, која су дело познатих бугарских архитеката као што су Јордан Миланов, Петко Момчилов и Георги Овчаров, одражавала дух времена, данас ови архитектонски драгуљи се полако руше под теретом времена и услед небриге наших управљача. 

Таква је судбина Централног минералног купатила у Софији. Данас је у једном његовом делу смештен Музеј историје Софије.

"Сва та купатила су изграђена на изворима. Музеј историје Софије би могао да буде смештен у Царском дворцу, који је сада део Националне галерије. Основна колекција у Музеју историје Софије је из Дворца где би стварно било лепо да буде приказана историја наше престонице, а Минерално купатило би могло да буде купатило. – сматра арх. Захаријев. – Ако се очува његова првобитна функција биће очувана и термална култура, која одумире. Уместо тога, међутим, у једном од базена Централног купатила су поређани иконе и иконостаси. Сумњиво је да је то правилан однос и према иконама, и према самом купатилу."

"Дивно купатило! Ово би требало да буде купатило!", узвикнуо је пре неког времена јапански архитекта светског гласа Кенго Кума, који је 2019 године посетио нашу земљу поводом Дана јапанске културе у Бугарској.

А како би данас изгледао наш главни град, када би се бар део ових термалних извора осим за бањско лечење и као вода за пиће, користио и за грејање становника Софије? Поготово сада, када се све више говори о искоришћавању природних извора енергије. Тренутно се  као извор енергије користи тек 15-20 одсто укупних ресурса минералних вода Софије. Поређења ради, у 25 година коришћење минералних извора је смањено за преко 50 одсто, скоро сва минерална купатила су затворена. Што се тиче грејања на термалну воду, оно се одавно не практикује.

Извор: Интервју Божидара Александрова, Програм "Христо Ботев" – БНР 

Текст: Дарина Григорова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС, Дарина Григорова, Facebook / @thermalassociationbg, архива