Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо 141 годину од рођења Владимира Димитрова – Мајстора

Ђустендил 1. фебруара постаје средиште ликовне уметности

„Геније је фермент који покреће врење шире како би она постала вино. Свака кап шире грожђа садржи милионе фермената који вру, кипе и који се испољавају, али пази сад, сине – једино ако имају одговарајуће услове. У сваком човеку спава потенцијални геније, али ако нису обезбеђени потребни услови за његов развој... Ако се шира која ври у каци замрзне, замрзнуће се и ферменти. Исто то ће се догодити и ако се шира разблажи водом. Тако и ропство тишти и трује људе јер се не могу опустити. То је и разлог зашто се бугарски геније у прошлости није много испољио,“ рекао је својевремено сликар Владимир Димитров – Мајстора.

Сликар душа, како често називају овог генијалног ствараоца, поделио је своје мисли у разговору са писцем и новинарем Михаилом Топаловим.


Занимљиво је како сваки пут кад се сетимо Владимира Димитрова – Мајстора откривамо нешто ново о себи.


Дан на који је рођен неоспорно један од највећих сликара Бугарске, 1. фебруар, обележава се као велики празник у граду Ћустендилу. У градској уметничкој галерији изложен је велик број ремек-дела Владимира Димитрова.


„Његово стваралаштво је прави благослов за наш град и за све нас – овдашњих педесетак сликара,“ каже Евгени Серафимов који сматра својим дугом да држи живом успомену на њега и истражује стваралаштво славног сликара:

„Данас је велики празник за наш град, јер су управо у уметности скривене највеће чари овог места. Нема тог сликара у Ћустендилу који није на неки начин повезан са стваралаштвом Владимира Димитрова и сви говоре са истим поштовањем, љубављу и усхићењем које Мајстор изазива у мени. Сваке године се 1. фебруара Владимир Димитров – Мајстора увек изнова рађа међу нама.


Владимир Димитров се школовао у Ћустендилу где се касније вратио да би насликао и свима нама оставио своја најлепша платна. Зато нам се и уметничка галерија зове „Владимир Димитров – Мајстора.“ Сваке године, поводом прославе његовог рођендана, галерија припрема нешто другачије и јединствено. Ове године ће бити додељена Национална награда за сликарство по имену великог мајстора кичице. Пре неколико година је ова награда обновљена као национална, а додељује се за најбољу изложбу слика савремених твораца, која је приређена током прошле године. Добитник награде добија прилику да организује самосталну изложбу у просторијама галерије у Ћустендилу. Гости и становници града ће имати прилику да посете изложбу овогодишњег добитника награде Атанаса Парушева.


Због прославе, а и због изложбе, у Ћустендил долазе многи сликари из околине града и других крајева. Традиционално, након што посете галерију, сви одлазе у село Шишковци где је музеј-кућа Владимира Димитрова, а у самом центру села је и место где се посетиоци могу поклонити. Дакле, сваке године на овај дан Ћустендил постаје престоница ликовне уметности. Атмосфера је празнична и топла,“ рекао је Евгени Серафимов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook/ Art Gallery "Vladimir Dimitrov-Maystora"



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Премијерно приказан филм о раду Агенције за Бугаре у иностранству

Документарни филм „Срце друге Бугарске“ новинарке Милене Милотинове премијерно је приказан у Централном војном клубу у Софији. Остварење је посвећено 30. годишњици оснивања Државне агенције за Бугаре у иностранству. Кроз приче многих бугарских..

објављено 13.9.24. 08.44

Софија домаћин Међународног фестивала уличног и луткарског позоришта

У Софијском луткарском позоришту отвара се 13. Међународни фестивал уличног и луткарског позоришта „Сајам лутака“. Фестивал, који ће трајати до 21. септембра, није такмичарског карактера, а окупиће професионална позоришта из земље и иностранства...

објављено 13.9.24. 08.20

Фестивал „КвАРТал“ оживљава дух старе Софије

Био једном један необичан кварт одакле је почела изградња старе Софије, с обзиром на то да се налазио између Дворца и железничке станице – на главном путу који је повезивао живот у граду. У том простору људи нису задовољавали само своју природну..

објављено 12.9.24. 12.10