Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка је 1,88 кг а висока 23,5 цм. Богато је украшена скупоценим камењем које је примитивно обрађено. На врху круне је зелено камење, вероватно смарагд. Бисери су поређани у радијалне линије, а у основи круне су два реда бисера. На предњем делу инкрустиран је крст.
Према запажањима једног мађарског истраживача који живи у Софији, круна бугарског владара Ивана Шишмана није нестала. У прилог његовим наводима говоре подаци које су изнели бугарски историчари, а према којима је за време 150-годишњег делимичног турског ропства у Мађарској Стефан Бочкај био кнез Трансилваније. Године 1605, када је дошао на чело кнежевине, султан Ахмет I му је на дар предао круну цара Ивана Шишмана, последњег владара Другог бугарског царства. Круна је данас позната као „Бочкај круна“. У ствари, Трансилванија, до оснивања мађарске државе, део је бугарске територије. Претпоставља се да је ову круну Шишман наследио од цара Калојана, а њему ју је 1204. године уручио папа. С друге стране, на фресци из 14. века у манастиру у селу Лесново, на западу Бугарске, приказан је српски цар Стефан Душан са скоро истом круном на глави.
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....
И ове године, 20. јануара, на дан када славимо Светог Јефтимија Трновског, последњег патријарха Другог бугарског царства, Софијска света Митрополија и софијски храм Светих Седмочисленика организују литију. По традицији, литија ће након Свете..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..