Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ризница у Бечу чува можда једину сачувану круну бугарских владара

Фотографија: Магдалена Гигова

Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка је 1,88 кг а висока 23,5 цм. Богато је украшена скупоценим камењем које је примитивно обрађено. На врху круне је зелено камење, вероватно смарагд. Бисери су поређани у радијалне линије, а у основи круне су два реда бисера. На предњем делу инкрустиран је крст.

Према запажањима једног мађарског истраживача који живи у Софији, круна бугарског владара Ивана Шишмана није нестала. У прилог његовим наводима говоре подаци које су изнели бугарски историчари, а према којима је за време 150-годишњег делимичног турског ропства у Мађарској Стефан Бочкај био кнез Трансилваније. Године 1605, када је дошао на чело кнежевине, султан Ахмет I му је на дар предао круну цара Ивана Шишмана, последњег владара Другог бугарског царства. Круна је данас позната као „Бочкај круна“. У ствари, Трансилванија, до оснивања мађарске државе, део је бугарске територије. Претпоставља се да је ову круну Шишман наследио од цара Калојана, а њему ју је 1204. године уручио папа. С друге стране, на фресци из 14. века у манастиру у селу Лесново, на западу Бугарске, приказан је српски цар Стефан Душан са скоро истом круном на глави. 



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30