Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Сирија – између унутрашњих криза и потребе за хуманитарном помоћи

Фотографија: ЕПА/БГНЕС


Земљотрес је за Сиријце „криза поврх свих других криза“. Људи већ годинама живе у веома тешким условима, нарочито на северозападу, у региону који је најтеже погођен земљотресом јачине 7,8 степени по Рихтеру. Оштра, исцрпљујућа политика Асадовог режима, која се надвија над Сиријом, узрок је дубоке међународне поларизације. 

Чињеница је да је на северозапад Сирије у првим данима након земљотреса достављена минимална количина помоћи, али фактори који су до тога довели су различити – са једне стране, реакција власти у Дамаску на захтев за активирање Механизма цивилне заштите ЕК која је закаснила два дана. Разрушена инфраструктура и мноштво група које контролишу регионе који су погођени земљотресом, као и постојање само једног граничног прелаза у северозападном делу земље, који је био затворен, отежавају приступ међународних хуманитарних организација страдалима. 

Међутим, могле су се чути и тврдње да је до кашњења у испоруци помоћ Сирији дошло због санкција које су уведене против режима Башара Асада, што су европске институције демантовале. Европски комесар за управљање кризним ситуацијама Јанез Ленарчич пре неколико дана у Европском парламенту је категорично изјавио да „санкције нису препрека за испоруку хуманитарне помоћи“ и да су ЕУ и њене земље чланице од 2011. године наовамо сиријском народу доставиле хуманитарну помоћ у вредности од 27 милијарди евра и то у све регионе Сирије. Ленарчич је изразио спремност Европске уније да додатно повећа помоћ након разарајућег земљотреса:

„Желео бих да вас уверим да ћемо путем Координационог центра за реаговање у ванредним ситуацијама наставити да мобилишемо најнеопходнију помоћ како за турски тако и за сиријски народ. Кроз механизам цивилне заштите Европске уније увешћемо довољно мера заштите како бисмо гарантовали да ова помоћ неће бити преусмерена и да ће стићи до људи којима је потребна. У истом духу ћемо, достављањем основне помоћи, наставити да подржавамо наше хуманитарне партнере на терену у свим деловима Сирије. Такође ћемо издвојити и додатна средства – финансијска и у натури – за помоћ људима који су погођени земљотресом.“

Првобитно, спремност за слање хуманитарне помоћи Сирији изразило је 10 земаља ЕУ, до сада су то учиниле Италија и Бугарска, а реч је о помоћи која је упућена сиријској Влади. Бугарски војни авион „Спартан“ истоварио је пошиљку у Бејруту – главном граду Либана, како би могла бити послана у унутрашњост Сирије. У контексту бројних резерви и сумњи у то да хуманитарна помоћ стиже до оних којима је потребна, европосланика Андреја Ковачева из Европске народне партије замолили смо за коментар на тему слања два специјална изасланика за Либан на нивоу ЕУ ради успостављања једног заједничког центра у којем би се прикупљала хуманитарна помоћ за људе погођене земљотресом у Сирији. Овај центар би требало да буде под европском координацијом, али какве гаранције може имати ЕУ да ће ова помоћ заиста стићи до оних којима је потребна и да неће бити преусмерена од стране Асадовог режима:

„Гаранције постоје ако су на терену присутни посматрачи из ЕУ, који ће потврдити да ће ова помоћ, без обзира на то да ли долази из овог центра преко Бејрута или изТурске или са турског аеродрома, стићи до људи у северозападној Сирији којима је потребна. То треба да се разјасни и заиста ми је тешко да кажем да ли је Асадов режим спреман да сарађује и да гарантује да ће средства и помоћ отићи у руке оних којима су потребна.“

Европосланик Андреј Ковачев сматра да је успостављање хуманитарног центра у Либану проблематично из неколико разлога:

„Либанска држава се налази у веома тешкој политичкој ситуацији – председник још увек није изабран, постоје проблеми у вези са формирањем владе након последњих парламентарних избора. Поред тога, земља се налази и у веома озбиљној финансијској кризи. Такође, избеглица из Сирије има колико и становника Либана. Упркос свему, Влада Либана је дала дозволу за кориштење ваздушног простора земље за хуманитарну помоћ за Сирију, али треба да постоје и коридори како би се могло гарантовати да ће ова помоћ стићи како до региона које контролише режим тако и до региона који нису под контролом владе у Дамаску. Остаје да се види на који тачно начин ће се вршити контрола хуманитарне помоћи и какве ће гаранције у том погледу имати ЕУ.“

Енчо Господинов – један од наискуснијих бугарских новинара и хуманитарних дипломата који је радио за Међународну федерацију Црвеног крста и Црвени полумесец при УН, саветник бивше комесарке Европске уније за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и одговор у кризним ситуацијама Кристалине Георгијеве, истиче да се кашњење хуманитарне помоћи тешко може избећи:

„Ако треба да будем искрен, мерење брзине реакције је веома деликатан, осетљив посао. Сваки новчић има две стране. И ја бих се такође донекле сложио око тога да кашњење постоји, али та два случаја су различита. У Сирији, поред разлога логистичке природе, имамо и оне политичке – имамо санкције, имамо подручје које је највише погођено на северозападу Сирије и које није у потпуности под контролом владе у Дамаску, што додатно отежава ствари. И у том смислу, колико год да су журиле колеге, рецимо из УН или Европске уније, из Брисела, нажалост, увек постоји кашњење. У многим случајевима они не могу избећи бирократију, што доводи до кашњења.“

Енчо Господинов сматра да не постоје гаранције за превазилажење евентуалних злоупотреба хуманитарне помоћи:

„Чујте, ниједна међународна организација не може дати стопостотну гаранцију да ће апсолутно све што се шаље у сто камиона или у два авиона или на било који начин бити испоручено у стопостотном обиму. Ситуација у Сирији је веома сложена. Мислим да чак и уколико постоје потешкоће са испоруком, оне ће бити минималне. Исто тако сматрам да ће скоро све бити урађено како треба. Наравно, постоје случајеви, веома сложени случајеви, када је потребно направити компромис или када дође до напада на хуманитарне конвоје, такав компромис се може постићи. Важно је да максимални проценат помоћи стигне до оних којима је најпотребитија.“

У контексту основних принципа Међународног црвеног крста – хуманости, независности и непристрасности, на питање како се може превазићи идеологизација и политизација хуманитарне помоћи, Енчо Господинов одговара:

„Да будем искрен, тешко. Међународни комитет Црвеног крста, који је основан пре 160 година, има 100-годишње искуство на овом пољу. А једна од његових активности је континуирана едукација, рећи ћу вам директно – едукација политичара, генерала, пуковника, војних јединица о значају међународног хуманитарног права, о Женевским конвенцијама, о принципу неутралности, нарочито онда када се врши расподела хуманитарне помоћи, приступ мора бити загарантован. Расподела мора бити правична, заснована на неопходности, потребама људи за овом помоћи, а не на расној, политичкој или верској основи. И ту је потребна заиста веома добра комуникација и веома добра координација између свих актера који делују на терену. При томе мислим на владине снаге или војне оператере и међународне хуманитарне организације, али као што сам вам рекао, у последњих 20-30 година природа војних сукоба се променила. Данас су многи конфликти унутрашњи. Без униформи, без ратних правила, у суштини, без икаквих правила. То нам много отежава рад. Покушајте да неком непредвидивом војном команданту, који чак није обучен у војну униформу, већ, нажалост, изгледа као бандит, објасните значење четврте Женевске конвенције, док у исто време људи чекају, цивилно становништво чека да обзбедимо храну и доставимо шаторе и ћебад. Понекад је све веома хаотично и зато незванично кажемо да ако 70 или 80% помоћи стигне на време до људи којима је потребна, то је већ успех.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Како ће исход председничких избора у САД утицати на ЕУ

Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..

објављено 5.11.24. 13.20