Деца, родитељи и наставници из бугарских школа широм света укључили су се у радионице за израду мартеница по својим местима како би уплели беле и црвене нити и призвали здравље, срећу и... пролеће. Сваког 1. марта Бугари, ма где се налазили, следе давнашњу традицију па овај разнобојни симбол новог почетка вежу око руке или задевају за ревер рођацима и пријатељима.
Уз много доброг расположења, ентузијазма и разигране маште, деца из бугарске школе у Милану израдила су традиционалне мартенице – фигурице зване Пижо и Пенда и још много дивних амајлија за здравље, препричавајући прекрасну легенду о мартеници. „Поново смо уплели беле и црвене кончиће у једну нит – нит љубави. Поново смо се закитили мартеницама – за здравље и срећу“, написала је на Фејсбуку Гергана Христова, која је оснивач прве бугарске школе у Милану.
У Милану је 26. фебруара одржана радионица за израду мартеница у оквиру фестивала „Балканско пролеће у белом и црвеном“. Већ је постала традиција да поводом 1. марта заједнице Бугара, Румуна и Молдаваца у овом италијанском граду заједно славе пролеће и једни другима поклањају мартенице.
И најмлађи ђаци Прве бугарске школе „Васил Левски“ у Лас Вегасу, САД, су уз подршку родитеља успели да направе мартенице према шаблону и с нестрпљењем су чекали долазак Бабе Марте.
Лик омиљене Бабе Марте направила су и бугарска дечица у Мадриду. Дечије активности у Допунској школи „Елин Пелин“ у шпанској престоници подржали су и студенти-будући наставници са Универзитета „Св. Ћирило и Методије“ из Великог Трнова који су им дошли у посету, а пристигли су специјално како би им помогли у савладавању градива из бугарског језика и историје.
Деца у бугарској школи у Кракову у Пољској већ другу годину заредом сама израђују мартенице. „Осим наше деце, дошли су и будући ђаци, као и једна пољска породица која је са нама правила мартенице. Срећна Баба Марта!“, похвалили су се из ове школе објавом на својој ФБ страници.
А ево какве су дивоте направила деца из Бугарске допунске школе „Васил Левски“ Бенидорм, Албир, Алфаз дел Пи, Шпанија:
„Лепота наше мале Бугарске сада је овде са нама и у Њујорку. Мој сан о столу затрпаном мартеницама се остварио. Верујем да ћемо заједно успети да очувамо ову нашу традицију, да ћемо је пренети на нашу децу, унуке и праунуке! Желим вам пуно здравља, среће и љубави!“, написала је Бугарка из Њујорка, која је своје време и срце посветила изради мартеница. Њено име је Вања, а захваљујући својим „путујућим колима са мартеницама“ већ је успела да многе наше сународнике преко Океана обрадује својим рукотворинама.
„Срећна Баба Марта“ је честитка коју у Бугарској 1. марта увек упућујемо једни другима. „Будите као мартенице – бели и црвени – весели и здрави целе године!“ пожелела је Дијана Гласнова из Хрватске. „Ово је бугарски обичај, из којег извире дашак наде, љубави и традиције. Мартенице симболизују жеље за добро здравље, снагу и дуг срећан живот. Бела симболизује чистоту, невиност, срећу и лепоту, а црвена – виталност, здравље, љубав и победу.“
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Свјетлана Шатрић
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..