„Уметност је нешто без чега не би било ни културе, ни напретка, ни цивилизације. Без уметности живот ће бити празан, лишен лепоте и емоција. Радије бих да будем сликар, него председник,“ рекао је својевремено један од најбољих мајстора кичице у Бугарској проф. Дечко Узунов (1899-1986).
Двадесет другог фебруара навршиле су се 124 године од рођења чувеног бугарског сликара и то је био повод да посетимо музеј-галерију „Дечко Узунов.“ Галерија је смештена у некадашњем атељеу бај Дечка, како су га звали његове колеге и пријатељи. У фундусу галерије је укупно 13.000 радова сликара, од којих добар део чине мали цртежи, скице и разни пројекти. Дечко Узунов је велики део свог рада посветио портретном сликарству и створио апсолутна ремек-дела већ на самом почетку свог стваралачког пута. Међу њима су „Бели Масалитинов“ – портрет глумца Николаја Масалитинова, који је упоређиван са једним од најсофистициранијих апстрактних слика века. Његова техника сликања „бело преко белог“ оцењена је као најтежи задатак у сликарству. А чувени „Дечји портрет“ нема аналога у европској уметности, због чега су га његови савременици прогласили најбољим портретистом свог времена.
Дечко Узунов је у више наврата путовао у Париз где се упознао са Пикасом. Године 1937. уручена му је почасна диплома на Међународном сајму уметности у Паризу, а касније му је ту част доделио и Ватикан за његове фреске у Бугарском павиљону. Са 38 година Дечко Узунов је већ био универзитетски професор и председник Савеза сликара. Његови радови обилазе Берлин, Минхен, Лајпциг, Нирнберг, Беч, Атину, Пиреј, Солун, Будимпешту, Њујорк, Венецију. У Бугарској је изабран за ректора Академије ликовних уметности у Софији.
После смрти Дечка Узунова, његови наследници су Општини Софија поклонили велику збирку слика и она је отворила музеј назван по њему. „Он је стварао на спрату атељеа, док је у приземљу излагао део својих радова, окупљао се са пријатељима, истомишљеницима,“ прича Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији:
„Свако ко посети атеље, видеће да је ту постављен и клавир, дакле, све је било у духу уметности. Године 2016. је атеље предат на управљање Софијској уметничкој галерији и ми смо одлучили да ствари узмемо у своје руке. Са колегама смо израдили неколико програма како би се, макар једном у три месеца, организовале различите културно-уметничке секције које ће личност Дечка Узунова приближити публици. А сваке године 22. фебруара организујемо изложбу његових радова.“
Дечко Узунов се, поред портретне уметности, бавио и илустрацијом и графиком, а ту су и његови радови инспирисани мртвом природом и историјским догађајима. Узунов се бавио и монументално-декоративним сликарством. Његово дело су зидне слике у цркви Светог Јована Претече у Казанлаку, Народној опери и Народном позоришту у Софији, Националном дворцу културе и део витража у Палати правде у престоници. Илустровао је многе књиге различитих жанрова, направио је декор и костиме за бројне позоришне и балетске представе,“ каже Аделина Филева и наставља:
„Дечко Узунов је, поред тога што је предавао на Академији ликовних уметности, био и председник Савеза сликара Бугарске и Међународног уметничког одељења. Након тога је позван да буде председник, а касније и почасни председник Међународне асоцијације вајарске уметности (AIAP) при Унеску и дуге године је остао на тој функцији. Реч је о сликару који је пуно путовао и учествовао у различитим изложбама. Његови радови красе зидове галерија у западној Европи и на Балкану,“ рекла је Аделина Филева, директор Градске уметничке галерије у Софији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС-архива, Facebook/Галериja-музеj Дечко Узунов
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...