Светли хришћански празник Благовести, који сваке године обележавамо 25. марта, спада у омиљене пролећне празнике целог хришћанског света. Кроз Деву Марију, изабрану као најчистију међу девицама, материнство постаје благословено од Бога, чиме се истиче значај жене као оне која ствара живот. У православљу се слави као Дан мајки, али и као симбол благовести, доброчинства и новог духовног почетка који обнавља однос са Богом.

Управо ова духовна веза очувала је Бугаре током година петовековног јарма и дала им снагу да љубоморно чувају своју веру и граде храмове. Једно од тих сведочанстава љубави према Богу је и црква „Св. Никола“ из доба бугарског националног препорода у селу Долен. Због свог аутентичног зидног сликарства, храм је проглашен спомеником културе. Најстарији је у пиринском крају, али је, нажалост, деценијама напуштен.

Срећним стицајем околности или Божијим промислом, током међународног похода на планину Пирин пре четири године, зарасла црква привукла је пажњу волонтера Удружења „Саздавање 2012“, на чијем се челу налази Жана Иванова, а које је познато по кампањама „Жуте стотинке“, за подршку дечјим болницама и медицинским установама. Са првим донацијама мултинационалне групе направљен је пројекат рестаурације, а уочи Благовести ове године постало је јасно да ће рестаурација фресака почети већ овог лета.

У донаторску акцију укључен је и бугарски хор „Георги Робев“, под вођством Нели Трошеве, која је са задовољством пригрлила ову идеју.

„Има ли нешто лепше од тога да се један предиван и, нажалост, запуштен храм из доба бугарског националног препорода, обнови овом прекрасном иницијативом. Када сам пред хористе изашла са идејом да певамо у добротворне сврхе за цркву у селу Долен, одједном се испоставило да они за њу знају и радо су се одазвали овој иницијативи.“

Међу донаторима кампање је и млади архитекта Ивајло Ламбев, за кога је духовност, која је у нама, једини начин да зауставимо деструкцију, само што ми на њу не обраћамо пажњу. Све више Бугара осећа потребу да се уједини око једне идеје, око једног осећаја припадности. А оно што би људе повезало су заједничке вредности, уверен је Ивајло:

„Када човек следи вредности и врлине које су јасне хиљадама година, многи проблеми бивају решени. У најмању руку, човек не живи само за себе, већ и за друге. С једне стране, способност опстанка је једна веома добра особина која краси Бугаре, али они су се некако усредоточили само на то и заборавили на све око себе. Нажалост, то се у нашем друштву види на сваком кораку и свуда влада пропаст.“ 

А можда је баш уочи Благовести наступило време за промену, можда је дошао час да оживимо духовне вредности, да посејемо семе духовности, које је наше спасење. „Када волиш Бугарску, можеш да се налазиш било где и да се бавиш било чиме, а да при том учиниш све за свој род и корене, за Бугарску“, напомиње оперски певач Хари Драганов, потомак породице Богориди која је била део бугарског националног препорода. Оперски бас-баритон већ 24 године солиста је Женевске опере и прославља име наше земље широм света.

„Ма колико мало чинили за духовност Бугарске, то је невероватно важно, јер, по мом мишљењу, у савременом свету губимо нашу бугарску духовност и сав мој рад као професионалца, као и пројекти на којима радим, имају за циљ развој духовности у Бугарској. Зато су овакве иницијативе за мене добродошле“.

За Биљану Христову, предузетницу и волонтерку иницијативе удружења „Саздавање 2012“, бити део овог тима је ствар личног избора и личног пута, који су одабрани срцем:

„Када смо били на том походу, приликом сусрета са самом црквом, некако сам осетилa да је то иницијатива коју желим да подржим. Тамо постоји сећање, постоји духовност, постоји култура и све оно што Бугари носе у себи и што по неки пут заборављају. По мом мишљењу, то и јесте разлог због којег је један део цркава у Бугарској у оваквом стању. Чим су данас овде, неком другом у прошлости биле су полазна тачка за саздавање. Наша брига је да сачувамо ове светиње, које ће остати иза нас, како би следеће генерације могле да их надграђују и како би Бугарска имала будућност.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Facebook/Sazidanie2012/, Дарина Григорова, лична архива Биљанe Христове