Данас је први радни дан нове, редовне владе Бугарске. То је повод за наду у скоро свим бугарским секторима. Тако је, јер ограничена овлашћења прелазне владе у великој мери спречавају законодавне измене и допуне. А оне су од виталног значаја, посебно за секторе који се развијају, какав је сектор пољопривреде. Дуги политички застој у нашој земљи је највише погодио сточаре, произвођаче сезонског воћа и поврћа, као и произвођаче пшенице, сунцокрета и других житарица. Најозбиљнији проблем, који је на путу да уништи читаве пољопривредне секторе, који су традиционални за Бугарску, јесте нерегулисани увоз јефтиних производа из иностранства.
„Ново Министарство пољопривреде мора да почне да ради за националну безбедност Бугарске, јер је исхрана становништва питање националне безбедности“, изјавио је Танчо Колев из Националног удружења произвођача меса и млека. Он је критиковао политику подстицања употребе замена уместо правих производа, што би довело до „потпуног уништења сточарства у Бугарској”.
„Сада је прво и најважније питање решити проблем у сектору млека“, каже у интервјуу програму „Хоризонт” БНР Михаил Михајлов из Савеза узгајивача говеда.
БНР су о проблему јавиле и једине у Бугарској фирме које производе чувени Горноорјаховски суџук, који је први бугарски производ са ознакама географског порекла. Ова деликатесна кобасица се производи само од висококвалитетног говеђег меса, а у Бугарској данас те сировине више скоро и да нема, наводе из Савеза. Увозно месо из Румуније је веома доброг квалитета, али је цена висока, што свакако утиче и на цену финалног производа. Румјана Добрева, представник фирме за прераду меса у Горњој Орјаховици, каже да проблем није од јуче:
„Месне расе су прилично скупе, а пошто су оне у Бугарској већ нестале због строгих прописа уведених за кланице након уласка наше земље у ЕУ, на тржишту недостаје говеђе месо. Тада су многе кланице затворене, тако да сточари који су узгајали животиње, нису имали где да их закољу. Отада је почео пад производње. Иначе, постоје европски програми, али прво мора да се стабилизује ситуација у земљи, како би се издвојила финансијска средства и за обнову сточарства“.
Нови министар пољопривреде Кирил Ватев долази управо из сектора прераде меса. Ступањем на дужност он је подвукао да ће један од његових циљева бити да „се на трпези Бугара нађе квалитетнија храна и више бугарских производа произведених од бугарске сировине“. Други приоритетни задатак биће консолидација агропрехрамбеног ланца „од поља до стола”. Зато ће се и министарство на чијем је он челу звати „Министарство пољопривреде и хране“.
„У круговима пољопривредника Кирил Ватев је добро позната личност, али ипак, једно је када је човек на страни произвођача, а друго – када уђе у улогу министра“ – каже Илија Проданов, председник Националне асоцијације произвођача житарица у Бугарској.
„Да видимо прво какву ће политику водити и какве ће одлуке доносити. Наравно, прво што ми из Асоцијације радимо након именовања новог руководства у Министарству, је да тражимо састанак, јер желимо да знамо које ће се политике придржавати, како ће са нама радити, каква ће бити наша комуникација итд. Нисмо задовољни мером /продужењем забране увоза пшенице из Украјине за 3 месеца – бел. прев./, јер обухвата само 4 производа. Зато она није довољно ефикасна. Већ смо неколико пута рекли да нерафинисано уље мора да се нађе на листи забрањених производа, како би та мера имала бољи утицај на тржиште у Бугарској. Исто важи и за суво млеко и мед, колеге – сточари и пчелари, такође су веома зависни од увоза великих количина. То се односи и на воће и поврће. Желимо да на тржишту имамо бугарске производе, а увозимо оне непровереног порекла. Све то подрива домаћу производњу, а ми се онда питамо где је нестао укусни бугарски парадајз. Ако посао бугарских произвођача није уносан, они ће постепено одустати од производње тих култура.”
Фотографије: БГНЕС
Превела: Албена Џерманова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..