Данас је први радни дан нове, редовне владе Бугарске. То је повод за наду у скоро свим бугарским секторима. Тако је, јер ограничена овлашћења прелазне владе у великој мери спречавају законодавне измене и допуне. А оне су од виталног значаја, посебно за секторе који се развијају, какав је сектор пољопривреде. Дуги политички застој у нашој земљи је највише погодио сточаре, произвођаче сезонског воћа и поврћа, као и произвођаче пшенице, сунцокрета и других житарица. Најозбиљнији проблем, који је на путу да уништи читаве пољопривредне секторе, који су традиционални за Бугарску, јесте нерегулисани увоз јефтиних производа из иностранства.
„Ново Министарство пољопривреде мора да почне да ради за националну безбедност Бугарске, јер је исхрана становништва питање националне безбедности“, изјавио је Танчо Колев из Националног удружења произвођача меса и млека. Он је критиковао политику подстицања употребе замена уместо правих производа, што би довело до „потпуног уништења сточарства у Бугарској”.
„Сада је прво и најважније питање решити проблем у сектору млека“, каже у интервјуу програму „Хоризонт” БНР Михаил Михајлов из Савеза узгајивача говеда.
БНР су о проблему јавиле и једине у Бугарској фирме које производе чувени Горноорјаховски суџук, који је први бугарски производ са ознакама географског порекла. Ова деликатесна кобасица се производи само од висококвалитетног говеђег меса, а у Бугарској данас те сировине више скоро и да нема, наводе из Савеза. Увозно месо из Румуније је веома доброг квалитета, али је цена висока, што свакако утиче и на цену финалног производа. Румјана Добрева, представник фирме за прераду меса у Горњој Орјаховици, каже да проблем није од јуче:
„Месне расе су прилично скупе, а пошто су оне у Бугарској већ нестале због строгих прописа уведених за кланице након уласка наше земље у ЕУ, на тржишту недостаје говеђе месо. Тада су многе кланице затворене, тако да сточари који су узгајали животиње, нису имали где да их закољу. Отада је почео пад производње. Иначе, постоје европски програми, али прво мора да се стабилизује ситуација у земљи, како би се издвојила финансијска средства и за обнову сточарства“.
Нови министар пољопривреде Кирил Ватев долази управо из сектора прераде меса. Ступањем на дужност он је подвукао да ће један од његових циљева бити да „се на трпези Бугара нађе квалитетнија храна и више бугарских производа произведених од бугарске сировине“. Други приоритетни задатак биће консолидација агропрехрамбеног ланца „од поља до стола”. Зато ће се и министарство на чијем је он челу звати „Министарство пољопривреде и хране“.
„У круговима пољопривредника Кирил Ватев је добро позната личност, али ипак, једно је када је човек на страни произвођача, а друго – када уђе у улогу министра“ – каже Илија Проданов, председник Националне асоцијације произвођача житарица у Бугарској.
„Да видимо прво какву ће политику водити и какве ће одлуке доносити. Наравно, прво што ми из Асоцијације радимо након именовања новог руководства у Министарству, је да тражимо састанак, јер желимо да знамо које ће се политике придржавати, како ће са нама радити, каква ће бити наша комуникација итд. Нисмо задовољни мером /продужењем забране увоза пшенице из Украјине за 3 месеца – бел. прев./, јер обухвата само 4 производа. Зато она није довољно ефикасна. Већ смо неколико пута рекли да нерафинисано уље мора да се нађе на листи забрањених производа, како би та мера имала бољи утицај на тржиште у Бугарској. Исто важи и за суво млеко и мед, колеге – сточари и пчелари, такође су веома зависни од увоза великих количина. То се односи и на воће и поврће. Желимо да на тржишту имамо бугарске производе, а увозимо оне непровереног порекла. Све то подрива домаћу производњу, а ми се онда питамо где је нестао укусни бугарски парадајз. Ако посао бугарских произвођача није уносан, они ће постепено одустати од производње тих култура.”
Фотографије: БГНЕС
Превела: Албена Џерманова
Бугарска трговинска и индустрија комора данас је домаћин информационог форума на тему „Европска одбрана и могућности за бугарски бизнис у развоју и производњи одбрамбених производа.“ Главни циљ семинара је да упозна бугарска мала и средња..
Државни дуг Бугарске у 2024. години износи чак 24 милијарде евра, што представља 24,1% бруто домаћег производа (БДП), показују прелиминарни подаци бугарског Националног завода за статистику. Упоредбе ради, током 2023. дуг је био нешто мањи – око 20,8..
„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази људског ума и срца. Идеја је потекла од Петра Нефтелимова, младог човека који је рођен с церебралном..
Пето издање форума „Наука за бизнис“, који организују Бугарска академија наука и Извршна агенција за подстицање развоја малих и средњих предузећа, почиње..
Од данас грађани званично почињу да раде за себе – објавио је Институт за тржишну економију, означивши 3. јун као тзв. дан пореске слободе, преноси..
Бугарско-немачки форум разматра у Софији могућности за улагања у сектор одбране, преноси репортер БНР Добромир Видев. Немачке компаније из одбрамбене..