19. јуна Бугарска православна црква (БПЦ) слави успомену на бугарског просветитеља Пајсија Хиландарског – аутора „Историје славјанубугарске“, дела које се сматра једним од највреднијих бугарских наслеђа и које је снажно утицало на стварање бугарске националне идеје.
Светогорски монах је међу значајним личностима у историји бугарске цркве, историје и културе, које су у тешкој за Бугарску историјској епохи османске владавине свој живот посветиле очувању бугарског језика и културе. Он је веровао да су култура (историја) и језик два основна елемента за очување националног идентитета бугарског народа. Из тог разлога га историчари и истраживачи сматрају зачетником бугарског препорода и народним будитељем. Својим радом на очувању бугарске историје, Свети Пајсије Хиландарски остаје један од најважнијих симбола бугарског националног идентитета и културе.
Канонизован је за свеца писаним актом Светог синода Бугарске православне цркве 1962. године.
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...
У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..