Међународни позоришни фестивал у Единбургу, који је 1947. године основан као годишњи догађај, одржава се последње три недеље августа. На њему учествују неки од најбољих уметника у области сценских уметности. Повод да посветимо посебну пажњу његовом овогодишњем издању су… важне странице из бугарске историје, преточене у позоришну представу „Кратки живот и мистериозна смрт Бориса III, цара Бугара". Њен аутор је Енглез Џозеф Кулен, који тумачи и главну улогу у представи.
„Рођен сам и одрастао у Самерсету – грофовији која је од Лондона удаљена око 120 миља. Потичем из земљорадничке и радничке породице. Мој сан је да играм пред публиком, али није обавезно да имам специјалну сцену – прича о себи Џозеф. – Након 8 година у Лондону, вратио сам се у Самерсет, где желим да остварим свој сан – да мештанима, који немају могућност да путују у велики град, поклоним место на којем ћемо им причати приче. Да са мојим колегама из позоришне трупе играмо за њих, па макар то било на неком пољу, у некој школи, па чак и у локалној крчми.“

Док је био у Лондону, Џозеф је радио као сценариста и глумац, учествовао је у различитим позоришним представама, али је представа посвећена спасавању бугарских Јевреја прва, која је везана за епизоду из бугарске историје, прва у којој игра као члан независне трупе „Out of the forest“. Она иза себе има две реализоване представе посвећене актуелним питањима везаним за политику и феминизам данас.
Важан део позоришне представе Енглеза је повезан са напорима бугарског монарха Бориса III, бугарске владе и Бугарске православне цркве за спасавање Јевреја који су се после 1940. године налазили на територији Царевине Бугарске. Међу књигама које су инспирисале Џозефа у његовом раду на представи је „Круна од трња“ бугарског писца Стефана Груева – сина начелника царске канцеларије и једног од људи из најближег окружења цара Бориса III – Павла Груева. Добио ју је од своје пријатељице Саше, која је косценариста представе.
„Рад на представи је њој био веома важан, с обзиром да је она истраживање теме користила и за упознавање историје земље у којој су рођени њена бака и деда, али она у њој никада није живела. Из прича које је као дете слушала, Бугарска је за њу нека далека земља из бајки.“ – каже Џозеф у интервјуу Радио Бугарској.

Поред „Круне од трња“ Џозеф и Саша су прочитали и књигу Мајкла Бар-Зохара "Beyond Hitler's Grasp" („Изван Хитлеровог стиска“), а касније и аутобиографију цара Симеона Другог – „Необична судбина“, из које црпе информације о догађајима после 1943. године и смрти цара Бориса III, којом се завршава драмско дело.
Музика има важну улогу у позоришној представи, а заснована је како на бугарским тако и на јеврејским народним песмама. Упркос томе, чланови позоришне трупе су категорични да причају бугарску причу која је пример супротстављања Холокаусту.
Пошто је немогуће да глумци тумаче улоге свих значајних личности које су допринеле спасавању бугарских Јевреја од „логора смрти“, сценарио је решен на веома занимљив начин.
„У представи један од главних јунака је митрополит Стефан. Има још много духовника, који су у то време одиграли важну улогу, али немогуће је да све њих укључимо у једну позоришну представу. Наш задатак је био да креирамо лик који ће бити оличење улоге целе Бугарске православне цркве.“

Глумац, који тумачи улогу цара Бориса III, зна, да поред приче о спасавању скоро 50.000 људских живота, постоји и друга прича, која се тиче судбине 11.343 Јевреја на територији Македоније и Западне Тракије (новоприпојених територија Царевини Бугарској у време Другог светског рата, за које бугарске власти уводе бугарско законодавство, али немају могућности да доносе потпуно самосталне одлуке, него се исте доносе после усаглашавања са Немачком). Упркос томе, Џозеф сматра да је веома важно да памтимо догађаје попут спасавања бугарских Јевреја, јер много чешће одајемо почаст онима које смо изгубили, а мање се сећамо тренутака попут овога, када су се људи, ризикујући свој живот, супротставили нехуманој политици страног диктатора.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: outoftheforesttheatre.com
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..
Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао гроб предводе Данијела Агре и Дејан Дичев. Према речима археолога, у питању је кремација,..
Деветнаестог октобра славимо успомену на небеског заштитника бугарског народа – светог Јована Рилског Чудотворца. Он је основао Рилски манастир, који је данас највећа и најпознатија монашка обитељ у Бугарској. Претпоставља да је светац рођен око 876...
Бугарска православна црква и њени верници 8. новембра обележавају празник свих небеских војски, познат у црквеном календару као Сабор светог архангела..