Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кућа у Софији у којој је боравио Васил Левски отворена за посетиоце

У фебруару ове године навршило се 150 година од погибије једног од  највећих Бугара који су дали свој живот за слободу отаџбине – Васила Левског. Данас, 18. јула, када обележавамо годишњицу његовог рођења,  имамо још један повод да размислимо да ли знамо довољно о Апостолу слободе Бугарске. 

Током свог кратког живота, пошто је преминуо са само 35 година, Васил Левски је оставио траг буквално у сваком кутку Бугарске. И дан данас се у градовима и селима места у којима је он боравио и окупљао своје истомишљенике чувају као светиње.

Већина њих су куће из доба нашег националног препорода, у којима је  Левски, који је прогањан као непријатељ читавог Османског царства, проналазио уточиште. У већем делу тих кућа, које су данас споменици културе, откривамо тајни улаз и скровиште који као да сами за себе говоре о драматичним догађајима пре ослобођења Бугарске од османске владавине. Једна од њих налази се у данашњој софијској четврти „Бенковски”, некадашњем селу Биримирци.


Власник куће био је Веле Митров. У њу је 1871. године стигао Васил Левски и тамо преноћио. У њој је заједно са својим другом оцем Генадијем Ихтиманским – игуманом Драгалевског манастира, окупио родољубиве сељаке из села Биримирци и Обрадовци и основао Биримирски тајни револуционарни комитет. Данас се у кући налази музејска збирка која дочарава дух 18. и 19. века. 


Зграда је једноспратна, правоугаоног облика, а распоред просторија је типичан за сеоске куће у оно доба – састоји се од две пролазне просторије једнаке површине. Кроз улазна врата улази се у дневни боравак. Кров је четвороводни, са дрвеном носећом конструкцијом. Ова кућа у улици Веле Митрова број 8 је увек изазивала интересовање пролазника, јер је према неким истраживачима ово једина у Софији очувана до данас кућа из доба пре ослобођења Бугарске од османске владине."

Због недостатка средстава за рестаурацију дуге године она није била доступна посетиоцима. Недавно је Скупштина града Софије донела одлуку о додели око 200 хиљада лева за ремонт и рестаурацију те куће. Рад је обављен, међутим, показало се да обнављање зграде из 18. века није нимало лак задатак, јер данас нема материјала који су коришћени за њену изградњу. Требало је наћи очуване старе црепове за кров, као и специјалну глину за обнову пода.


Захваљујући и донацијама становника, сада кућа изгледа као у време када је Левски у њој боравио. На дан 186. годишњице његовог рођења она отвара врата за посетиоце.

„Надам се да ће кућа постати део Музеја Софије, као и да ће бити укључена на листу туристичких знаменитости наше престонице – наводи председник градске општине „Сердика“ Тодор Крстев у интервјуу Радио Бугарској. – Кућа је од посебног значаја због чињенице да је у њој Левски основао једини револуционарни комитет на територији данашње Софије. Наш циљ је да што више људи зна о томе и надам се да ће јесенас, када се ученици врате у школске клупе,  бити организоване школске посете кући. Музеј-кућа Васила Левског у четврти „Бенковски“ има веома лепо двориште са старинском чесмом. Ограда је такође обновљена. Овде се може организовати својеврсна шетња кроз историју, која ће бити посебно корисна за ученике.  За њих ћемо организовати и наградне игре, јер жеља нам је да промовишемо место и да оно постане привлачно посебно за најмлађе становнике Софије.”


Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: sofia.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..

објављено 2.11.24. 05.30

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00