У фебруару ове године навршило се 150 година од погибије једног од највећих Бугара који су дали свој живот за слободу отаџбине – Васила Левског. Данас, 18. јула, када обележавамо годишњицу његовог рођења, имамо још један повод да размислимо да ли знамо довољно о Апостолу слободе Бугарске.
Током свог кратког живота, пошто је преминуо са само 35 година, Васил Левски је оставио траг буквално у сваком кутку Бугарске. И дан данас се у градовима и селима места у којима је он боравио и окупљао своје истомишљенике чувају као светиње.
Већина њих су куће из доба нашег националног препорода, у којима је Левски, који је прогањан као непријатељ читавог Османског царства, проналазио уточиште. У већем делу тих кућа, које су данас споменици културе, откривамо тајни улаз и скровиште који као да сами за себе говоре о драматичним догађајима пре ослобођења Бугарске од османске владавине. Једна од њих налази се у данашњој софијској четврти „Бенковски”, некадашњем селу Биримирци.
Власник куће био је Веле Митров. У њу је 1871. године стигао Васил Левски и тамо преноћио. У њој је заједно са својим другом оцем Генадијем Ихтиманским – игуманом Драгалевског манастира, окупио родољубиве сељаке из села Биримирци и Обрадовци и основао Биримирски тајни револуционарни комитет. Данас се у кући налази музејска збирка која дочарава дух 18. и 19. века.
Зграда је једноспратна, правоугаоног облика, а распоред просторија је типичан за сеоске куће у оно доба – састоји се од две пролазне просторије једнаке површине. Кроз улазна врата улази се у дневни боравак. Кров је четвороводни, са дрвеном носећом конструкцијом. Ова кућа у улици Веле Митрова број 8 је увек изазивала интересовање пролазника, јер је према неким истраживачима ово једина у Софији очувана до данас кућа из доба пре ослобођења Бугарске од османске владине."
Због недостатка средстава за рестаурацију дуге године она није била доступна посетиоцима. Недавно је Скупштина града Софије донела одлуку о додели око 200 хиљада лева за ремонт и рестаурацију те куће. Рад је обављен, међутим, показало се да обнављање зграде из 18. века није нимало лак задатак, јер данас нема материјала који су коришћени за њену изградњу. Требало је наћи очуване старе црепове за кров, као и специјалну глину за обнову пода.
Захваљујући и донацијама становника, сада кућа изгледа као у време када је Левски у њој боравио. На дан 186. годишњице његовог рођења она отвара врата за посетиоце.
„Надам се да ће кућа постати део Музеја Софије, као и да ће бити укључена на листу туристичких знаменитости наше престонице – наводи председник градске општине „Сердика“ Тодор Крстев у интервјуу Радио Бугарској. – Кућа је од посебног значаја због чињенице да је у њој Левски основао једини револуционарни комитет на територији данашње Софије. Наш циљ је да што више људи зна о томе и надам се да ће јесенас, када се ученици врате у школске клупе, бити организоване школске посете кући. Музеј-кућа Васила Левског у четврти „Бенковски“ има веома лепо двориште са старинском чесмом. Ограда је такође обновљена. Овде се може организовати својеврсна шетња кроз историју, која ће бити посебно корисна за ученике. За њих ћемо организовати и наградне игре, јер жеља нам је да промовишемо место и да оно постане привлачно посебно за најмлађе становнике Софије.”
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: sofia.bg
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..