Дарови природе предодређују традицију исхране коју су на бугарском тлу успоставили наши преци. А вековима касније, карактеристике производа и начин њихове припреме стварају  јединствен систем, који данас називамо балканском исхраном (балканском дијетом). Она је скуп кулинарских навика не само Бугара, већ и наших суседа из Турске, Грчке, Румуније и Србије.

Према истраживању наших научника, исхрана Бугара крајем 19. и почетком 20. века је веома блиска здравој медитеранској исхрани. Разлика је у једном детаљу – ми мање користимо рибу и маслиново уље.

“У балканској дијети од великог значаја су кисело млеко и пробиотици, као и антиоксидантна својства хране – каже дијетолог и нутрициониста Светослав Ханџијев. – Веома су важни пчелињи производи, као и разноврсност поврћа и воћа.”

Када је крајем 19. века у нашу земљу дошао нобеловац Иља Мечников, био је изненађен чињеницом да је највећи број стогодишњака међу становништвом у планинским подручјима. Тада је научник овај феномен повезао са нашим киселим млеком. Верује се да ако се не поштује традиција исхране датог подручја, то врло често доводи до болести.

• Окуси Бугарску, упознај је и заволи!

Типичан бугарски производ је љутеница од парадајз паприке, црвене паприке и парадајза, која је по мишљењу Светослава Ханџијева “антиоксидантна бомба”. Лук, који је присутан у скоро свим јелима, такође је користан за здравље. Који се производи морају наћи на нашој трпези сваког дана?

“Сир и млеко – на пример, кисело млеко – одговара дијетолог.– Међународно истраживање показује да је Бугарска на последњем месту у ЕУ по конзумацији свежег млека и то је веома лоше, јер су млеко и млечни производи веома богати корисним беланчевинама. Месо такође мора бити присутно у нашој исхрани, иако не сваког дана, као и риба, која ретко нађе место на нашој трпези. Други типични производ за балканску дијету је сунцокретово уље – и оно је веома корисно и треба га преферирати пред маслиновим уљем.”

• О бугарском киселом млеку, корисној бактерији и њеном проналазачу

• Марија Кондратенко: Запад није успео да открије тајну бугарског киселог млека

И мада имамо квалитетне биљне и животињске сировине домаће производње, тежња за лаком зарадом и одсуство контроле квалитета, нажалост, доводе до парадокса да у продавницама често купујемо сир који не садржи млеко и саламу у којој нема меса. Замена традиционалних производа имитацијама ће пре или касније имати негативан ефекат на наше здравље, убеђен је Светослав Ханџијев, који скреће пажњу и на наше штетне навике у исхрани.

“Од три тзв. бела отрова (соли, шећера и животињских масти) со је најгора – истиче он. – Бугарин једе со 2,5 пута више од физеолошких норми. Он веома често чим седне за стопочиње да соли јело. Стога препоручујем умерену употребу не само соли, већ и хране уопште – у неким данима добро је јести само биљне производе.”

Лети храна мора да буде богата беланчевинама, морамо јести више поврћа и воћа, каже дијетолог.

• Омиљена јела Бугара у летњим месецима спремају се брзо

Осим тога, битно је да не пропустимо доручак, да вечерамо најкасније два-три сата пре спавања, да пијемо најмање 1,5 литара воде дневно и да свакодневно пешачимо бар сат времена, наводи  Светослав Ханџијев и поручује:

“Будите здрави, мирни и нека вам храна доноси задовољство – то је веома важно!“

• 5 популарних бугарских јела која ће вам се можда чинити ... чудним

• У паељи или као млечни сос – Макико и њена љубав према љутеници

• Сладолед, произведен у селу Розино на ТОП 10 најбољих сладоледа у свету

Текст: Дијана Цанкова (Извор: Интервју Марије Мире Христове из програма „Христо Ботев“ БНР)

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БТА, БГНЕС