Медвед је шумска животиња, пријају му дивље шуме. Национални парк природе „Централни Балкан“ и околина овом месождеру нуди дивне услове. Међутим, у последње време све су чешћи случајеви у којима медведи напуштају своју природну средину. Ових дана су становници села  Жлтеш, у околини Габрова, јавили о медведу који се појавио усред бела дана и мирно прошао преко пута између Габрова и Трјавне, у рејону тог насељеног места.

 „Веома је занимљиво видети како ове дивље животиње прелазе велика растојања само у једном дану или током сезонских миграција у потрази за храном. И ако смо данас видели медведа на неком месту, сутра он може бити у суседном насељеном месту, па чак и да пређе гребен Старе планине. То ствара утисак да је медведа много и свугде, а у ствари, веома често људи виде једног медведа у једном ширем региону“ – објашњава Јаница Иванова, експерт Дирекције Националног парка „Централен Балкан“ у разговору са Велином Махлебашијевом из програма „Хоризонт“ БНР.

У целој земљи су учестале дојаве о нападима медведа на пчелиње кошнице и домаће животиње. Све чешће у рано пролеће медведи силазе у планинска села те се нађу очи у очи са мештанима. Један од разлога је то што су медведи када се пробуде из зимског сна, гладни и одлуче да храну потраже у оближњим насељеним местима. Али постоји и други разлог:

„У време парења, од маја до јуна, женке које имају младунчад, као и млади мужјаци, избегавају сусрете са старијим мужјацима, јер су они често спремни да убију младунце, како би подстакли женку на ново парење. Ми позивамо људе да не остављају храну и отпад од хране.  Када медвед почне да се храни у близини човека, он га повезује са храном и одатле па надаље је институцијама тешко да се изборе са проблемом. На друштвеним мрежама су се појавили клипови на којима се види како људи остављају храну медведима говорећи да су они „јадне, гладне и беспомоћне животиње“. Међутим, није тако, медведи нису јадни, гладни и беспомоћни. Ипак, медвед је дивља животиња“, каже Јаница Иванова.

Одстрел је крајња варијанта. У Бугарској је медвед од 1992. године заштићена врста, али када се докаже да он представља ризик, да је опасан по човека, предвиђена је таква процедура. У међувремену, становници села Жлтеш очекују да ће бити предузете заштитне мере и медвед ће бити враћен у своје природно станиште.

„То је заиста могуће решење. У случају дојаве о проблематичном медведу формира се екипа за брзо реаговање. Циљ премештања медведа је да он буде максимално удаљен од места где је навикао да налази храну у близини човека и та метода увек функционише“ – наводи Јаница Иванова.

Види још:

• Расте бројност мрког медведа у Бугарској

• У фото-лов на медведа

• WWF добротворном забавом обележава рођендан свог одреда за спасавање медведа

• Белица – парк за реадаптацију вашарских медведа усред лепоте планинске природе

Извор: Интервју Велине Махлебашијеве из програма „Хоризонт“ БНР

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова