Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

ПИСА 2022 – које су слабе стране бугарског образовног система

Фотографија: БГНЕС

Подаци ПИСА (PISA) истраживања за 2022. годину су показали очајне резултате бугарских ученика и оголили проблеме у нашем систему образовања. 54% 15-годишњака у Бугарској налази се испод критичног минимума у погледу знањa и вештина из математике, њих 53% не поседује основне вештине читања, док 48% има озбиљне недостатке у знању из природних наука. Резултати бугарских ученика не само што су испод просека у 80 истраживаних земаља, већ су и нижи од оних у 2018. години. Резултати ученика 9. разреда бележе константан пад још од 2015. године. Министар образовања Галин Цоков је саопштио да ће се за ученике 8. и 9. разреда спроводити улазно тестирање које ће обухватити практичне задатке из ПИСА тестова. Међутим, тешко да ће само то бити довољно за унапређење вештина наше деце да своје знање користе у стварним животним ситуацијама.

Реформе се не спроводе на начин на који би требало да се спроводе. Веома се често уводе делимичне промене, а недостаје целовита визија, објаснила је БНР Гергана Ефремова из Фондације "Заједно на часу".

"ПИСА тестирање је другачије од онога које се масовно спроводи у бугарским школама. У исто време, ако погледамо резултате тестирања према бугарском образовном систему – тестирања ученика 7. и 10. разреда, матурских испита за ученике 12. разреда, видећемо да и тамо резултати нису бољи. Нешто у систему не ваља." 

Наставник математике у 75. ОШ у Софији Данаил Рајков додаје:

Данаил Рајков

"Поново видимо прилагођавање нашег образовног система задатку да наши ученици покажу боље резултате на ПИСА тестовима. А боље би било да се усмеримо на наставне планове и програме, који тренутно ни на који начин нису усмерени на праксу."

"Деца у Бугарској нису глупља од деце у Пољкој или Естонији, али их наш образовни систем осакаћује и касније, у свом животу она доносе глупе одлуке – убеђен је Добромир Иванов, извршни директор Бугарске асоцијације предузетника (BЕSCO), која удружује преко 500 компанија из 70 различитих индустрија. – Ми у животу примењујемо логику коју смо научили у школи, али када се то не подстиче, него се подстиче учење напамет, деца су осакаћена. Дете које има потенцијала, претвара се у човека који не зна како да се носи са животом. То се и нас, пословних људи, тиче. Приморани смо да оснујемо своје академије и да улажемо новац, како бисмо их научили на неке ствари, које би одавно требало да науче у школи."

У интервјуу БНР је Добромир Иванов најавио, да ће 25 организација, које заступају пословне кругове код нас, позвати Владу на одлучне реформе образовања, што треба да буде међу основним приоритетима Владе, и он није ништа мање важан од приступања Шенгену и еврозони.

По његовим речима, ПИСА истраживање пружа релевантне информације и за нас представља шамар – показује да имамо фундаменталан и огроман проблем и да је потребна одлучна акција:

Добромир Иванов

"Ми верујемо да се наредних 3 до 12 месеци могу спровести скоро све реформе у образовању и да не треба говорити једноставно о "реформама", на шта смо већ навикли, него сагледати шта се тачно мора променити. Битне су четири компоненте: како ми бирамо некога за наставника, колико је он припремљен за ту своју професију, добија ли он подршку и какав је садржај наставног градива. У вези са сва та четири критеријума ми имамо фундаменталне проблеме. Од изузетног значаја је формирање стандарда квалитета у образовању. Добро је што тренутно и у Министарству просвете и културе, и у Парламентарном одбору за образовање постоји консензус о проблемима и решењима и ради се на томе."

И наставник Данаил Рајков је убеђен, да је потребна не делимична, већ целовита реформа, али је он скептичан у погледу постојања политичке воље за реформама:

"Нажалост, политичка ситуација, коју тренутно видимо и политички потреси дају сигнал да нема воље за реформама у образовању. Ово је изузетно непопуларан посао, који треба да се обави и крајње је време да сви преузму одговорност, како на политичком, тако и на локалном нивоу. Укључујући и наставнике, јер смо сви дужни овој деци и више немамо право да их заустављамо у њиховом развоју, да их осакаћујемо методама које су остале у прошлом веку. Свет се веома динамично развија и мале промене нису довољне да будемо у кораку са свим променама на глобалном нивоу."


Извор: Интервјуи Венете Гаврилове из програма "Христо Ботев" БНР  и  Тање Милушеве из програма "Хоризонт" БНР

Текст: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС, zaednovchas.bg




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Политички представници који заступају интересе грађана – узалудне наде бугарских бирача

На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан.  На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...

објављено 27.10.24. 09.30

Гласање на изборима још једна тешкоћа са којом се суочавају слепе и слабовиде особе у Бугарској

Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..

објављено 27.10.24. 08.35

Бугари поново на биралиштима

Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..

објављено 27.10.24. 07.10