Више од 6.000 Бугара попеће се 3. марта на врх Шипка да одају почаст онима који су своје животе дали за слободу Бугарске. Још 25 хиљада наших сународника нерадне дане поводом националног празника – 3. марта искористиће за обилазак историјских локација везаних за Ослобођење Бугарске од османског јарма, показују подаци Института за анализе и оцене у туризму.
Радио Бугарска вам предлаже 5 места која треба да посетите поводом нашег националног празника:
Копривштица – град музеј на отвореном
Копривштица – један од најлепших бугарских градова, неизбежно се везује за период бугарског националног препорода и за неке од наших најистакнутијих просветитеља, јавних делатника и заговорника националне независности. Данас смо поносни на овај велелепни бугарски архитектонски драгуљ, где сећање још увек живи. Са једном улазницом можете посетити седам кућа-музеја становника Копривштице из 19. века, чије су судбине уско повезане са бугарским народноослободилачким покретом.
Национални музеј-пароброд „Радецки“
На обали Дунава у близини града Козлодуја усидрен је легендарни „Радецки“. Једне мајске ноћи 1876. године, Христо Ботев и његови четници, прерушени у баштоване, на румунској обали су се укрцали на аустроугарски путнички пароброд и буквално га запосели, приморавајући посаду да устанике искрца на обали код Козлодуја. Циљ песника-револуционара био је да се народ дигне на ноге у борби против османског јарма.
Карлово – дом Васила Левског
Апостол слободе рођен је у Карлову, због чега се овај подбалкански град сматра бугарском светињом. Његов родни дом је једноспратница са две собе и подрумом, оставом и скровиштем. Скромно здање је реновирано и отворено за јавност средином 20. века.
Споменик слободе на врху Шипка
Овај величанствени споменик уздиже се на врху Свети Никола у срцу Старе планине. Овде су се у августу 1877. године одиграле неке од битака које су током Руско-турског ослободилачког рата за Бугарску биле најдраматичније и најсудбоносније. Борбе, у којима је страдало на десетине хиљада жртава, овековечене су у Споменику слободе.
Подигнут је донацијама бугарског народа, а откривен августа 1934. године. Споменик, који изгледа као да је изникао из стеновитих груди планине Балкан, представља оличење вечне људске тежње за слободом и независношћу. Због тога се сваке године 3. марта овде окупи на хиљаде Бугара како би одали почаст својим ослободиоцима.
Панорама „Плевенска епопеја 1877. г.“
Петомесечне битке код града Плевена током руско-турског рата окончане су капитулацијом Осман-паше 10. децембра 1877. године. Ова судбоносна битка променила је ток рата у корист бугарске независности. Сто година касније, на самом бојном пољу, или у тзв. Парк-музеју Скобељева, изникла је панорама „Плевенска епопеја“. Импозантна зграда представља зарубљену купу симболично подигнуту на четири стилизована бајонета. Унутра, пред очима посетилаца, оживљавају неке од најжешћих борби за слободу Бугарске. Диораме и огромна панорамска платна су толико реалистични да ћете имати утисак да сте се телепортовали у прошлост и слетели директно на бојно поље.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Венета Николова, historymuseum.org, Национални музеј „Васил Левски“
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..
Променљиво облачно
Претежно облачно