Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:
„Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.
Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“
Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.
„Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.
Чак 63,3% грађана Бугарске подржава идеју да се организује национални референдум о увођењу евра, показује најновије истраживање реномиране социолошке агенције „Мјара“, спроведено од 10. до 13. маја на репрезентативном узорку од 803 пунолетна..
Одлаже се либерализација тржишта електричне енергије за домаћинства, што подразумева излазак домаћинстава на слободно тржиште електричне енергије на које су предузећа пре више година прешла. Реформа је требало да на снагу ступи 1. јула о.г. На..
Поводом Европског дана свести о можданом удару, у Бугарској је покренута национална кампања „Стаза знања“, чији је циљ да грађанима приближи симптоме, ризике и начине превенције једног од најопаснијих савремених обољења. Кампања ће обухватити..
На свечаној церемонији одржаној у Ректорату Софијског универзитета, потпредседница Илијана Јотова уручила је награде најуспешнијим учесницима Трећег..
Око 38% Бугара не планира или не може да оде на одмор овог лета, показује истраживање агенције „Мјара“, преноси БТА. Већина оних који су дали одговор су..
„Изузетно неповољна демографска слика можда је и највећи изазов с којим се морамо суочити ако желимо да опстанемо као нација“, упозорио је Цветан..