Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Царев Брод – мултинационално село које је постало магнет за младе породице

Фотографија: Венета Николова

Царев Брод одувек је словио за мултинационално село, а његови мештани поносни су на чињеницу да су потомци Татара, Немаца, Турака, банатских Бугара, руских белогардејаца, Албанаца, Чеха итд. У овом селу које се налази на територији Шумена исповедају се три религије, због чега овде и данас постоје три богомоље – православна и католичка црква и џамија. „Ми смо попут мале заједнице народа“, каже у шали градоначелник Стефан Живков додајући да су се људи већ „помешали“, али и даље чувају обичаје и успомену на своје претке.

Сеоска школа Св. Ћирила и Методија позната је као Другачија школа. Похађа ју 122 деце из 7 насељених места.
Смештен између старих бугарских престоница Плиске и Великог Преслава, Царев Брод (североисточна Бугарска) некада се налазио управо на путу којим су пролазили цареви, па отуда потиче и његово име. Средином XIX века, након завршетка Кримског рата, овде се настанила велика група кримских Татара која се бавила сточарством, сазнајемо од градоначелника. Нешто касније, у Царев Брод стижу Немци:

Године 1900. Фердинанд Сакс-Кобург и Гота населио је 50-ак немачких породица из Аустроугарске, тачније из Баната, као и банатске Бугаре. Њима је додељена земља, па су се, дошавши овамо и доневши са собом за оно време модерну машинерију, почели бавити савременом пољопривредом. Биле су ту и 2 албанске породице које су производиле бозу. После Октобарске револуције, овде су стигли руски белогардејци, који су побегли од режима у СССР-у“, каже Стефан Живков за Радио Бугарску.

Православна црква Светог Димитра подигнута је 1928. године.

Католички самостан Пресветог Срца Исусова ове године слави 110 година постојања.
Некада су у Царевом Броду најраспрострањенији језици били татарски и немачки. Осим тога, село је имало две џамије – турску и татарску. Уз њих су постојале и две цркве – православна и католичка. Деца су похађала татарску и немачку школу. Бугарска школа се појавила касније, 1920. године. Почетком ХХ века, уз католичку цркву је подигнут бенедиктински самостан који је активан и данас. О њему брину четири сестре бенедиктинке – из Бугарске, Јужне Кореје, Немачке и Танзаније. На чистом бугарском, сестра Елизабета из Немачке каже:

Сестра Елизабета
„Прве четири сестре дошле су из Немачке 1914. године, јер је овде постојала немачка католичка колонија и свештеник је тражио да се из Немачке пошаљу сестре које ће основати школу и бринути се о духовном животу. Али када је почео Други светски рат, већина Немаца се вратила у Немачку.“

Самостан 2024. године обележава 110. годишњицу свог постојања. Сви који дођу у Царев Брод свраћају до њега да набаве јединствену невенову маст бенедиктинских монахиња, припремљену по веома старом рецепту. Сестра Надја каже:

Сестра Надја
„Сестра Буркхарда, која је некоћ живела овде, била је сеоски лекар и лечила је биљем, јер тада није било скоро ничег другог. И правила је разне чајеве. Сачували смо рецепт за крему од невена и масти. Невен узгајамо овде, у башти. Има лековита својства и користи се за различите кожне проблеме, укључујући опекотине после терапије зрачењем.“

Данас је Царев Брод живо село са 1.300 становника који су ту стално насељени. Овде готово да и нема незапослености. У последње време значајно су порасле цене некретнина, јер су почеле да се досељавају младе породице са децом, због могућности рада на даљину, мира, чистог ваздуха и здравог сеоског живота.

Сеоска џамија
Код нас не постоје нити су икада постојале тензије на етничкој или верској основи. Нема локала са националним предзнаком. А Ускрс и Божић славимо сви заједно“, каже за крај градоначелник Стефан Живков.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Политички представници који заступају интересе грађана – узалудне наде бугарских бирача

На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан.  На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...

објављено 27.10.24. 09.30

Гласање на изборима још једна тешкоћа са којом се суочавају слепе и слабовиде особе у Бугарској

Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..

објављено 27.10.24. 08.35

Бугари поново на биралиштима

Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..

објављено 27.10.24. 07.10