Расте број пожара у Бугарској. Према подацима Агенције за шуме, у 2023. години се у нашој земљи догодило 448 пожара, који су уништили 7.000 ха земљишта, што је итекако озбиљан проблем, рекао је у интервјуу за Програм Хоризонт БНР доц. Георги Костов, професор Универзитета за шумарство и бивши заменик министра пољопривреде и додао:
“Сви који путују у јужну Бугарску, у Подбалканску долину, видеће да се четинари суше. До сада смо имали сличне ситуације с белим бором – четинарима који су вештачки засађени пре 60-70 година, који из еколошких, политичких и других разлога нису замењени аутохтоном вегетацијом. Сада су физиолошки ослабљена стабла, која су засађена на неприкладним местима, подложна нападима инсеката и гљива које изазивају појаву трулежи или сушење стабала и самим тим стварају огромну опасност од шумских пожара. У питању су хиљаде хектара. Кад прође кишни период и земља се осуши, једна мала искра врло лако може да изазове пожар који да стигне све до гребена Старе планине.“
Најопасније су четинарске шуме у којима жбуње формира тзв. „подвожњак.“ У случају појаве пожара који захвата траву, ово ниско растиње се запали и помаже ватри да се прошири на крошње. А кад пожар достигне фазу потпуног развоја, он ствара велике опасности, шири се огромном брзином и гута све пред собом, тврди доц. Георги Костов.
Шумари и градоначелници су удружили снаге у европском пилот пројекту који има за циљ да се ризик од пожара у шумама сведе на минимум. У току је израда детаљне анализе најугроженијих шума које захтевају хитне мере. Иницијатива је покренута услед разорних пожара који су последњих десет година погодили Грчку, Португал и Шпанију. И пошто клима код нас, посебно у јужној Бугарској, све више личи на ону у поменутим земљама, наша земља је такође укључена у тај пилот пројекат, сазнајемо од доц. Костова.
Изгледа да је масовно зарастање шума жбуњем велики проблем, међутим, питање је шта радити с њим?
“Чишћење жбуња може се обавити механички, али је то веома скупо, јер се мора изнети ручно, а ако се остави на терену неће бити ефекта, чак може постати опасније. А друга опција коју смо одлучили да пробамо и за коју се надамо да ће имати ефекат је да користимо козе као савезнике у борби против избијања пожара. Козе се одводе на испашу и тако контролишу границе ширења ватре – нешто што је заборављено и чак је законом забрањено. Међутим, ми смо обезбедили потребне дозволе и направили експериментални простор који смо оградили електричним пастиром у циљу да помоћу коза очистимо шуму од овог жбуња. И козе врше одличан посао!“ каже доц. Георги Костов.
Међутим, пронаћи велики број коза показао се као један од основних проблема овог експеримента.
“Хвала Богу, нашли смо двојицу козара који су с ентузијазмом пригрлили нашу идеју. Међутим, у принципу имамо огроман проблем с обезбеђивањем одговарајуће паше и надамо се да ће с тим у вези доћи до промене прописа. Реализација пројекта зависиће од тога да ли ћемо обезбедити потребно финансирање и подршку на највишем нивоу. Јер је превенција јефтинија од гашења пожара и обнављања уништеног екосистема,” рекао је на крају нашег разговора доц. Костов.
Прочитајте још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Веселине Миланове – Програм Хоризонт БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, mzh.government.bg, архива
Општина Софија у сарадњи са Бугарском академијом наука (БАН) покреће иницијативу за израду регистра бескућника. Пројекат предводи Институт за истраживање становништва и човека при БАН, који учествује у европском пројекту чији је циљ да се добију детаљни..
Бугарска се налази на 57. месту у свету по просечном коефицијенту интелигенције (IQ), који износи 97,79, показује истраживање Међународне организације за интелигенцију (International IQ Organization). Ова ранг-листа је састављена на основу резултата..
Љубитељи природе и цвећа имаће прилику да данас и сутра доживе јединствено искуство у тропском стакленику Ботаничке баште Бугарске академије наука (БАН). Посетиоце очекују чаробни цветови азалеја, камелија и разноврсних орхидеја – ванди,..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..