Политичка криза у Бугарској која је довела до још једних у низу ванредних парламентарних избора – шестих за непуне три године, изнедрила је изненађење које се огледа у томе да је наш шестопартијски Парламент постао бројнији за још једну политичку снагу. Наиме, 13 посланичких места припало је донедавно непознатој политичкој партији „Величие“. С друге стране, изгледа да стабилна влада и даље остаје само пуста жеља.

Нова парламентарна странка „Величие“ добила је значајну подршку бугарских бирача у иностранству, захваљујући чему је престигла чак и ГЕРБ-СДС, политичку снагу са највише освојених гласова на изборима. „Разлог велике подршке наших сународника у иностранству по питању ове странке лежи у томе што је код њих временом постала традиција да траже и гласају за појединце који изражавају сопствена протестна осећања“, рекао је за Радио Бугарску Прван Симеонов из агенције „Галуп интернешнал болкан“.

Када је у питању мобилизација гласова из иностранства, он истиче неколико чињеница:

„Партије каква је „Величие“ веома су активне на друштвеним мрежама и врло лако допиру до ових заједница. Осим тога, ова странка је, као и „Препород“, направила солидну кампању у иностранству. Пут који је „Препород“ прокрчио показао се добрим и за друге формације.“

• На основу 100% обрађеног изборног материјала, седам партија улази у нови парламент

Покрет за права и слободе (ДПС) је партија која је добила највише гласова у иностранству на изборима 9. јуна. Традиционално, ДПС има снажну подршку бирача у Турској, где је отворено највише бирачких места. Међутим, да ли се њихов резултат базира само на томе?

„ДПС је остварио веома добар резултат, јер је највеће питање било да ли ће ново партијско руководство бити прихваћено од стране бирача у Турској“, прокоментарисао је социолог, додајући да су од тамошњег гласачког тела добили око 40.000 гласова (од укупно 366.562), што није занемарљиво, али је могуће да је дошло до извесног пада који су покушали да надоместе повећањем подршке међу бирачима у Бугарској који не долазе из турских заједница, међутим, то се није десило.“

Прван Симеонов скреће пажњу да су ДПС, „Постоји такав народ“ (ИТН) и ВМРО једине политичке снаге које су номинално повећале број својих гласова у односу на претходне изборе.

„То је важно јер је део општег тренда да се боље котирају формације које изражавају протестна осећања или имају радикално-националистички призвук.“

Осим што су победници заправо изгубили подршку, на пример лидери ГЕРБ-СДС-а су заправо изгубили више од 100 хиљада гласова у односу на претходне парламентарне изборе, ово гласање ће остати запамћено и по најнижој излазности бирача од почетка демократских процеса у Бугарској.

Одлив бирача требало би да буде аларм за политичаре – показује умор и исцрпљеност бирачког тела, што утиче на квалитет демократије у Бугарској, коментаришу аналитичари. Чињеница да су избори били двоструки није допринела повећању излазности.

Разлозима за одсуство воље наших сународника да гласају, он додаје и чињеницу да су неки од њих и даље политички незаступљени. „Овај сегмент нашег друштва чине они који су мало више оријентисани према истоку“, истиче Симеонов и, као и многи други аналитичари, види политичку нишу за евентуалну појаву нове формације везане за председника Румена Радева, који ужива завидно политичко поверење у нашој земљи. Зашто један такав нови политички пројекат има потенцијал?

„Председник може да разговара са овим људима, али истовремено и са центристима, али тешко може разговарати са прозападним либералима. Због тога би председник можда могао да изнесе захтев за уједињење тзв. „истока“ са тзв. „центром“. Разлог је у томе што је исток код нас увек био донекле изолован, углавном због монопола ДПС-а.“

Резултати двоструких избора такође су довели до оставки у две политичке формације. Јуче је оставку поднео лидер партије „ДА, Бугарска“ Христо Иванов, а данас је то учинила и председница БСП-а Корнелија Нинова. Шта ће се даље дешавати на бугарској политичкој сцени – сазнаћемо ускоро.

• Бугарска гласала! Куда сада?

• Бугарска и европски избори