Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од радозналих малишана који похађају летњу школу за ученике од 7 до 12 година у Националном етнографском музеју при БАН. Етнограф-почетник нам каже да је Ивањдан веома стар празник на бугарском тлу:
"Ујутру се сунце купа у рекама и језерима, а људи затим улазе у ту воду, јер верују да је она лековита. Такође, звезде силазе на земљу и биљкама придају лековиту моћ.Тада људи излазе и беру биљке и траве" – прича Иво.
"На Ивањдан ја сам радосна, јер се толико ствари дешава. И сунце тако јако сија, јер жели да је најсјајније."
"Трудимо се да научимо децу како настаје традиција у древности, како се временом мења и стиже до нас у облику у којем је данас познајемо. Али у сваком случају, Ивањдан је веома древни празник повезан са култом сунца, са поштовањем сунца. А пошто је у периоду летње дугодневице, на тај дан сунце најдуже сија на небу, па су људи говорили да од овог дана сунце креће ка зими. Ово је далеки почетак зиме. Веровало се да на Ивањдан и роса поседује лековита својства, те су се људи ваљали по ливадама за здравље" – објашњава Марија Бојанова и наставља своју причу о веровањима везаним за овај јунски дан:
"У Ивањској ноћи травари, вештице и жене, домаћице сваког дома, одлазили су да беру биљке – веровало се да се тада небо отвара и звезде силазе на земљу, да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ. Ивањдански венац плете најстарија жена у кући. Ритуал налаже да се кроз њега провлаче деца, девојке и младе невесте. Венац се плете од разних биљака, али најважније је ивањско цвеће. После празника венац се чува током целе године, окачи изнад врата и тамо суши. У народу се веровало да се биљкама уплетеним у ивањдански венац могу излечити свакакве болести."
Данас имендан славе Енчо, Јана, Јани, Јанко, Еница, Јаница.
Прочитајте још:
Фотографије: БГНЕС (архива)
Превела: Албена Џерманова
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..