„Сваки епископ, био он епископ, архијеписком, митрополит или патријарх, добио је на хиротонији једнаку благодат. Једнаки су благодатни дарови архијереја. Разликују се по служби својој, али је у Симболу вере речено: „Верујем у једну свету, саборну и апостолску цркву...“ Дакле, Црква је саборна. Господ је рекао: „Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“ Поглавар Православне цркве, крајеугаони камен наше Цркве је Господ Исус Христ. Ми немамо Његовог намесника и земаљског поглавара свих цркава. Аутокефалне цркве су међусобно равноправне. Разликују се по старешинству, али имају исту власт и највише тело је Сабор свих православних цркава. Иначе, свака црква сама одлучује и решава своје проблеме.“ Овим речима почео је разговор за Радио Бугарску митрополит ловчански Гавриил с којим смо разговарали уочи Петровдана.
„И у древности је било јереси и раскола, иако су људи некада били побожнији од нас,“ додаје митрополит Гавриил и наставља: „Али упркос свему, морамо памтити оно што је Бог рекао – наиме, да ће „сазидати Цркву своју и врата пакла неће је надвладати.“
Често замерујемо нашој Цркви да није међу људима да проповеда Слово Божје, као што су то чинили Христови апостоли. Како се Црква сналази са овим изазовима?
„Богослужење, Света тајанства су оно најважније што чини Црква, јер они носе благодат. Без благодати човек не може ништа корисно да уради, а уз богослужење иде и проповед. Када проповедамо, желимо да испоштујемо слободну вољу сваког човека и да на овај начин, не силом нити снагом, већ слободом придобијемо његову пажњу.“
Осим тога, Свети синод већ десет година организује дечји конкурс, сваке године се одржавају и дечји кампови при манастирима. Издају се књиге, међу којима и Јеванђеље за децу, као и уџбеници за ученике од 1. до 12. разреда, који су бесплатни. Штета само што нисмо успели да се изборимо да се у свим школама уведе предмет веронаука, а уџбенике имамо,“ каже митрополит Гавриил и додаје: „И још много тога радимо, тако, рецимо, у неким местима организујемо народне кухиње.
Највећи понос Ловчанске епархије је хришћанска школа – дугогодишњи сан митрополита Гавриила:
„Јесте, ово је био наш дугогодишњи сан, који смо пре око шест година остварили. У питању је општеобразовна школа у којој се настава води у складу с програмом Министарства образовања и науке, с тим што се у нашој школи учи више предмета везаних за религију и православље. Бирамо такве наставнике који се труде да децу науче добру и то на основу хришћанских, јеванђелских врлина и чинимо све што је могуће да корен ове деце буде здрав и добар. Лоше је када си образован, али неваспитан, а када имаш и једно и друго – и добро васпитање и знање – то је благослов.“
Како Црква успева да опстане у савременом свету?
„Јединство се чува кроз поштовање Светог Јеванђеља, правила Цркве, канона, њених догмата и учења светих отаца. Када у себи носимо Бога, ми се осећамо као браћа и сестре, волимо и поштујемо једни друге, трудимо се да носимо терет једни другима, делимо радост и тугу. Зато је важно имати благодат без које се ништа истинско не може постићи на овом свету.“
На крају нашег разговора митрополит ловчански Гавриил подсетио је на речи које је Васил Друмев – митрополит Климент својевремено рекао: „Док год буде православља, биће и Бугарске.“
„Бугарска је прошла кроз многе тешкоће и изазове и опстала је уз Божју помоћ и захваљујући томе да је хришћанска, православна земља,“ каже митрополит Гавриил и наставља: „Имали смо свеце који су нас провели кроз све тешкоће. Захваљујући светој браћи Ћирилу и Методију добили смо словенско писмо и богослужење на бугарском језику. Народ је разумео проповеди, што је допринело да се вера дубоко укорени. Какве год тешкоће, искушења и патње имали на овом свету, ми ћемо их уз Божју помоћ и православну веру савладати и Бугарска ће вечно опстати,“ закључио је митрополит ловчански Гавриил.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Дарина Григорова, БТА, pravoslavie.bg, архиваДанас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
Налази са археолошких истраживања Козареве хумке – насеља из 5. миленијума пре нове ере, постали су права сензација већ 2014. године, када су први пут представљени широј јавности. Међу изузетним експонатима истичу се амајлије од људских лобања,..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..