Каже да се у Бугарској одавно не осећа странцем. Овде је његов дом, научио је бугарски језик и попут већине наших сународника занима се за политичку ситуацију у земљи. Али његова највећа страст, оно што његове дане испуњава светлошћу и смислом, су стари бугарски ћилими. Холанђанин Јакоб ван Бејлен живи у Бугарској скоро 16 година. Колекционар је и поносни власник преко 900 аутентичних ћилима из целе земље. Недавно су неки од њих представљени на специјалној изложби у Паризу у организацији Бугарског културног института.
"Био сам веома срећан што су моји ћилими први пут приказани на изложби ван Бугарске. У Паризу је било изложено 60 мојих ћилима, али су ме организатори замолили да испричам и о ћилимима из мање познатих крајева Бугарске. Тако је у изложбу уврштена и моја књига, на енглеском и француском језику, у којој представљам 87 ћилима са детаљним описима шара и традиције итд. Колико знам, ово је прва књига на ту тему, написана на страном језику", каже колекционар.
Како се родило његово интересовање за бугарско ћилимарство? У својој домовини Јакоб је био издавач правне литературе, али како каже, одувек је љубитељ нашег фолклора. Стога је радио и као кореограф група које изводе бугарске, румунске и мађарске народне игре. Он је оснивач хора "Чубрица" у Амстердаму – једног од најдуговечнијих бугарских хорова народних песама ван граница наше земље.Признаје да је један од разлога за његово пресељење у Бугарску то што у нашој земљи културно наслеђе коегзистира са живом традицијом."Прошлост није представљена само у музејима, она је и даље део живота Бугара", каже Јакоб. У 2007. години Холанђанин се настанио у граду Котелу, где је стекао велику дрвену кућу недалеко од Етнографског музеја у којем се налази богата збирка котленских ћилима:
"Одлучио сам да, како традиција налаже, свих својих 8 соба и ходнике украсим веома лепим котленским ћилимима. Када су људи сазнали да сам склон да купујем њихове ћилиме, почели су да долазе и да ми их нуде. Временом сам у свакој соби имао по 3, 4, па чак и 5 ћилима сложених један на други и тако сам се заинтересовао за традицију ћилимарства у Бугарској. Почео сам да читам научну литературу и да тражим старе узорке не само из Котела, већ и из Чипроваца и других делова Бугарске.
Током једног свог путовања у Турску, у близини града Коније сам пронашао велику количину античних чипровских ћилима. Имао сам срећу да набавим непроцењиве примерке и вратим их у земљу порекла. Тако је све почело" – сећа се колекционар.
Прочитајте још:
"Првих година сам имао фирму за културни и еко-туризам. Водио сам групе, углавном страних а понекад и бугарских туриста, по планинама у околини Котела, које знам напамет. Показивао сам им Котел, Жеравну и природне датости тог краја. Организовао сам и тзв. етно-сусрете. Једног дана су моји гости посећивали куће Бугара, следећег дана – Каракачана, затим – Турака, Рома итд. Тако су упознали њихову кухињу, музику и локалне занате" – прича Јакоб.
Међутим, у Котелу су зиме тешке, а са напредовањем старости Холанђанину је био потребан лакши приступ медицинским и другим услугама. Стога се пре неког времена преселио у Велико Трново, где активно учествује у јавном животу. Члан је партије "Зелени покрет", а донедавно је био и општински одборник.
Фотографије: лични архив, Facebook /Јакоб ван Бејлен
Превела: Албена Џерманова
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са..