Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови проглашењу независности Бугарске. „Имали смо идеју да боље представимо Бугарску и њену историју,“ каже за Радио Бугарску Крстјо Карабојчев, председник Бугарско-италијанског удружења „Пенчо Славејков:“

Испред споменика Пенчу Славејкову у Брунатеу

„Идеја о заједничкој прослави Дана независности Бугарске и доприноса породице Славејкови родила се током разговора с доц. Емилом Димитровим, који је део наше заједнице, о улози Христа Славејкова, председника 14. сазива Народног собрања и једне од најзначајнијих личности у процесу проглашења независности Бугарске. Он је прочитао манифест којим је проглашена независност земље у парламенту, након чега га је свечано уручио цару Фердинанду, а на брду Царевец у Великом Трнову, након што је прочитан манифест Фердинанда, он је као председник Народног собрања дочекао цара независне Бугарске. Слободно можемо рећи да је тај тренутак био врхунац борбе Славејкових за ову независност, борбе коју је започео Петко Славејков, који је са само 16 година постао учитељ и ширио је просвету међу бугарским народом. Током година су издавали на десетине новина, једне од којих су се звале „Независност.“

Представљање изложбе дечјих цртежа „Природна чуда Бугарске“ у организацији бугарско-италијанског удружења „Бугари у Абруцоу“ (АИБИА)

Од осморо деце Петка Славејкова, овај род има наследнике само из линије Христа Славејкова. На догађај у Брунатеу позвани су представници три генерације ове фамилије. Из Удружења „Пенчо Славејков“ су веома захвални локалној власти на пруженој помоћи и сарадњи приликом реализације овог дводневног догађаја.

„Удружење је, званично, основано поводом обележавања 110. годишњице смрти Пенча Славејкова у Брунатеу 2022. године, када смо организовали велики тродневни догађај,“ присећа се Крстјо Карабојчев. „Тим поводом основали смо, уз подршку Општине Брунате, удружење са седиштем у библиотеци града Бронатеа, која нам је стављена на располагање за различите догађаје. На чему смо им веома захвални! Тада смо изложили спомен-књигу која је отворена 1940. године у хотелу „Бел Виста“ – последња порука у њој је од 28. августа 1944. године. Некадашњи власници хотела, породица Лућини, чували су је дуги низ година у својој архиви. Игром случаја пронашли су је културни новинар Пјетро Бера и доц. Емил Димитров. Спомен-књигу су италијански власници поклонили Агенцији „Државни архиви“. А ми смо после 78 година, 2022. године, у спомен-кутку отвореном у хотелу „Бел Виста“ изложили копију те књиге.“

Надгробни споменик писцу подигнут 1912. у Брунатеу. Пишчеви посмртни остаци пренесени су 1921. године у Софију

На путу према сањаном „острву блажених“, у овом малом хотелу свој овоземаљски пут је 1912. године окончао први бугарски песник, који је био номинован за Нобелову награду за књижевност. Данас удружење на челу с Крстјом Карабојчевим наставља да чува и негује успомену на Пенча Славејкова у том италијанском градићу.

Спомен-плоче песнику Пенчу Славејкову постављене током година на зиду хотела „Бела виста“

„На фасади хотела „Бел Виста“ је спомен-плоча коју су 1940. године поставили Бугарско спортско друштво и бугарски студенти. Ту је и спомен-плоча с ликом Пенча Славејкова коју је поставио Савез бугарских писаца. Поводом обележавања 110. годишњице, на зиду хотела постављена је спомен-плоча песнику, дело Адријана Новакова, вајара који је члан нашег удружења. Туристи из целог света застајкују и питају ко је овај песник и читају песме Пенча Славејкова,“ рекао је г. Карабојчев.

Крстјо Карабојчев

Прочитајте још:

Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Росица Лазарова - Збаралија, Извршна агенција за Бугаре у иностранству


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05