У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови проглашењу независности Бугарске. „Имали смо идеју да боље представимо Бугарску и њену историју,“ каже за Радио Бугарску Крстјо Карабојчев, председник Бугарско-италијанског удружења „Пенчо Славејков:“
„Идеја о заједничкој прослави Дана независности Бугарске и доприноса породице Славејкови родила се током разговора с доц. Емилом Димитровим, који је део наше заједнице, о улози Христа Славејкова, председника 14. сазива Народног собрања и једне од најзначајнијих личности у процесу проглашења независности Бугарске. Он је прочитао манифест којим је проглашена независност земље у парламенту, након чега га је свечано уручио цару Фердинанду, а на брду Царевец у Великом Трнову, након што је прочитан манифест Фердинанда, он је као председник Народног собрања дочекао цара независне Бугарске. Слободно можемо рећи да је тај тренутак био врхунац борбе Славејкових за ову независност, борбе коју је започео Петко Славејков, који је са само 16 година постао учитељ и ширио је просвету међу бугарским народом. Током година су издавали на десетине новина, једне од којих су се звале „Независност.“
Од осморо деце Петка Славејкова, овај род има наследнике само из линије Христа Славејкова. На догађај у Брунатеу позвани су представници три генерације ове фамилије. Из Удружења „Пенчо Славејков“ су веома захвални локалној власти на пруженој помоћи и сарадњи приликом реализације овог дводневног догађаја.
„Удружење је, званично, основано поводом обележавања 110. годишњице смрти Пенча Славејкова у Брунатеу 2022. године, када смо организовали велики тродневни догађај,“ присећа се Крстјо Карабојчев. „Тим поводом основали смо, уз подршку Општине Брунате, удружење са седиштем у библиотеци града Бронатеа, која нам је стављена на располагање за различите догађаје. На чему смо им веома захвални! Тада смо изложили спомен-књигу која је отворена 1940. године у хотелу „Бел Виста“ – последња порука у њој је од 28. августа 1944. године. Некадашњи власници хотела, породица Лућини, чували су је дуги низ година у својој архиви. Игром случаја пронашли су је културни новинар Пјетро Бера и доц. Емил Димитров. Спомен-књигу су италијански власници поклонили Агенцији „Државни архиви“. А ми смо после 78 година, 2022. године, у спомен-кутку отвореном у хотелу „Бел Виста“ изложили копију те књиге.“
На путу према сањаном „острву блажених“, у овом малом хотелу свој овоземаљски пут је 1912. године окончао први бугарски песник, који је био номинован за Нобелову награду за књижевност. Данас удружење на челу с Крстјом Карабојчевим наставља да чува и негује успомену на Пенча Славејкова у том италијанском градићу.
„На фасади хотела „Бел Виста“ је спомен-плоча коју су 1940. године поставили Бугарско спортско друштво и бугарски студенти. Ту је и спомен-плоча с ликом Пенча Славејкова коју је поставио Савез бугарских писаца. Поводом обележавања 110. годишњице, на зиду хотела постављена је спомен-плоча песнику, дело Адријана Новакова, вајара који је члан нашег удружења. Туристи из целог света застајкују и питају ко је овај песник и читају песме Пенча Славејкова,“ рекао је г. Карабојчев.
Прочитајте још:
Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..