Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора само додатно појачава политички ћорсокак у који је земља запала. Разлог томе је да су две парламентарно заступљене снаге – „Постоји такав народ“ и „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) затражиле делимично, а партија „Величие“ која није ушла у парламент – потпуно поништење избора. Део њихових аргумената за оспоравање изборних резултата поклапа се с отвореним писмом Грађанског удружења „Саједињење“ надлежним институцијама, које је саставила адвокат Румјана Ченалова. Они на 30 страница упознају председника републике, привременог премијера и народне посланике са низом утврђених неправилности током изборног процеса. Радио Бугарска је замолила гђу Ченалову да објасни који су најфрапантнији случајеви. Према њеним речима, примери кршења изборних прописа забележени су још у процесу формирања бирачких спискова и места, у незаконитим заменама чланова бирачких одбора од њиховог формирања до самог изборног дана итд. 

„Бирачке спискове по сталној адреси састављају општинске управе у одређеном насељеном месту. Према званичним подацима Националног завода за статистику, број становника Бугарске се смањује, при чему коефицијент смртности премашује коефицијент наталитета. Број становника Бугарске је 2017. године износио 7.500.34, од којих је 15% млађе од 18 година, тј. број бирача је око 6 млн. Ове године је њихов број око 6,5 млн, са нешто изнад 5 млн бирача. Испоставља се, међутим, да се број биралишта не смањује већ расте. Ово је директна последица начина на који се формирају спискови, који се не ажурирају и не бришу се умрли грађани.“

Повећан број бирачких места доводи до раста броја бирачких одбора.

„Ово оптерећује буџет, али оно што је важније јесте да се преко тих људи на бирачка места са 200-250 бирача именују представници сваке парламентарно заступљене партије,“ објашњава адвокат Ченалова и наставља: „Тако на око 200 људи дође по 7 чланова одбора, при чему сваки члан врши политички утицај кроз партију коју представља. У Бугарској има 12.000 бирачких места, уместо 5.000-6.000 – овако се лакше манипулише утврђивањем изборних резултата.“

Замена чланова бирачких одбора од њиховог формирања до самог изборног дана такође је међу неправилностима на последњим парламентарним изборима, рекла је Румјана Ченалова и као пример навела одборе у Варни, којих је укупно 460, а замена чланова извршена је у њих 419:„Замена члана бирачког одбора дозвољена је само под условом да именовани члан умре, разболи се или не дође на дан избора, прекрши наредбу или одлуку ЦИК или бирачког одбора, због чега је кажњен, односно разрешен. Мењати члана бирачког одбора по вољи политичке странке коју представља, апсолутно је недопустиво.“

Румјана Ченалова је прокоментарисала и потребу за стварањем вишемандатне изборне јединице за иностранство како би гласови наших сународника у иностранству имали исту тежину као они у земљи. Ево каква је тренутна ситуација:

„На основу свих важећих гласачких листића, укључујући и гласове из иностранства, утврђује се цензус од 4% за улазак у парламент. Након тога се одређује број мандата који припада свакој од партија по одговарајућим вишемандатним изборним јединицама и пошто изборне јединице за иностранство нема, гласови из иностранства се не узимају у обзир, већ се пропорционално расподеле на целу земљу,“ објаснила је Ченалова и додала: „Ако буде формирана изборна јединица за иностранство, Бугари тамо ће моћи да предлажу кандидате за народне посланике, укључујући и независне. Стварањем ове изборне јединице биће спречене могуће манипулације на изборима. Осим тога, тако гласови наших сународника неће пропасти.“

Што се тиче одлука Уставног суда у вези са поступцима за враћање овлашћења председнику републике при именовању прелазне владе и делимично поништење избора, Румјана Ченалова је била категорична да, уз добру вољу, уставне судије могу да одлуче до краја јануара 2025. г.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БНР, БТА, БГНЕС