Бугарска православна црква и њени верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог – истакнутог богослова и великог борца за чистоту хришћанске вере, светитеља који се сматра једним од зачетника новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Мало је светитеља који су били тако клеветани и гоњени као Свети Атанасије. Али му је душа све трпељиво подносила ради љубави Христове. Упокојио се 373. године.

Празник је у народу познат као Атанасијевдан. Наш народ каже да чим дође Свети Атанасије (18. јануар), зима је преполовљена, зато су некада Дан Светог Атанасија Великог називали и "средином зиме".

Према предању, Свети Антоније Велики, кога славимо 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења. Веровало се да ће браћа близанци Антоније и Атанасије бити њихови покровитељи. Људи који су изабрали да се збратиме морају да се до краја свог живота међусобно поштују толико, колико би волели и поштовали своју родбину. Породице побратима такође почињу да се једна према другој односе као према родбини. Људи који су се поводом братимљења окупили око трпезе обавезно су своје весеље завршавали разиграним колима у која су се хватала како млади, тако и старији људи.

У бугарском фолклору Антоније и Атанасије су браћа који су ковачким занатом владали до савршенства због чега су поштовани као заштитници ковача, ножара и поткивача.

Према народном веровању, Антоније и Атанасије су заштитници од куге и богиња. Кажу да се болести рађају на дан Светог Антонија, а већ следећег дана, када се слави Свети Атанасије, оне крећу у обилазак земље. Популаран је обичај мешења обредног хлеба на дан Светог Атанасија Великог, који су жене делиле родбини и комшијама. Тај хлеб се премазује медом и украшава струком босиљка. Босиљак је биљка за коју сматрало да доноси здравље и чува од злих сила. Веровало се да ће то умилостивити болести, оне се неће наљутити и брзо ће отићи из куће, а деца неће боловати од богиња. У неким деловима земље приносили су на жртву црну кокош. Од те кокоши кувало се обредно јело и делило, заједно са парчетом обредне погаче, укућанима и комшијама.

Постоји веровање да на тај празник жене не смеју да раде кућне послове, нити да кувају пасуљ или лећу.

Народна традиција каже да се на празник Светог Атанасија Великог на тргу не игра коло, јер се куга пење на високу тополу и одатле бира своје жртве. С тим у вези избегава се и пролазак поред високих и старих стабала.

Постоји и веома давно записано веровање према којем свети Димитрије и Свети Атанасије разносе снег у врећама и када дође право време, спуштају га на земљу. "Када дође Атанасијевдан, оде зима!", говорили су наши преци који су дан Светог Атанасија славили 31. јануара, према јулијанском календару.

Фотографије: БГНЕС, blog.etar.bg, архивa

Саставила и уредила: Албена Џерманова