Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс.
На Беле покладе верници једни другима опраштају грехе и увреде, како би часно започели пост. Зато је овај празник познат и као Прочка.
После вечерње службе верници се једни другима обраћају речима: "Опрости ми", а одговарају – "Нека ти је просто" и грле се у знак братске љубави. На данашњи дан се окупљају породице и деца траже опроштај од родитеља, млађи од старијих и обрнуто.
За нашу Цркву Велики пост је најважнији од свих, јер духовно припрема вернике за најсветлији празник – Васкрсење Христово. У том смислу, опроштај је неопходан услов за заједништво са Богом.
Црква позива вернике да очисте своје душе од увреда, да своја срца испуне миром, милосрђем и љубављу, да се помире са непријатељима, да осете милост и саосећање према свима.
А све се то постиже постом. Међутим, прави пост није само у јелу. Он се огледа и у телесном уздржавању и ограничавању људских страсти, пожуда, бучних весеља и других уживања. Пост приводи човека смирењу, уздржавање га очишћује и он лакше опрашта.
Зато је пост повезан и са сагледавањем личних грешака и сагрешења и искреним покајањем.
Тако се кроз очишћење душе и тела верници припремају за сједињење са Богом кроз свето причешће.
Прочитајте још:
Фотографије: Дарина Григорова, БТА, БГНЕС, Freepik
Превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник..