Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Највећа празнична кола током године почињу од Ускрса

Које је коло најлепше

Фотографија: БГНЕС

Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара. Велика општесеоска кола прате и други веома поштовани пролећни празник Ђурђевдан (6. маја). Празничним колима праћен је и Спасовдан – 40 дана по Ускрсу. Празнична кола окупљала су својевремено све житеље села на тзв. "хориште"/ од бугарских речи "хоро"‚ "оро"/. Било је то најчешће у центру села‚ јер је било од нарочито важног значаја за живот свих. Највише кола играло се у недељи после Ускрса. Сваког дана у поподневним сатима на хориште су долазили млади и стари‚ одјекивале су песме и свирка. Они млађи би се ухватили у коло и играли сатима. А старији би се окупили око њих – да би их гледали и уживали и кроз дружење и причу расправљали чак и о будућности младих из својих фамилија. Због тога су пролећна празнична кола некад била много више од игре и весеља. Она су ритуал у коме учествује цело село. Преко  игре  и песме упућивано је мноштво обредних порука за благостање читавог села. Према једном веровању у овим колима девојке не смеју играти бујно и подскакивати високо како не би током лета падао град на њиве. Зато пак момачка кола морају бити бујна и подскочљива‚ да би расло конопље. Jош мистериозније звучи данас веровање да из ускршњег и ђурђевданског кола змајеви краду девојке за своје невесте. Тачније је‚ међутим‚ да су у овим празним колима момци из села тражили своју изабраницу. Момкове мајке и родбина такође су посматрале девојке које играју у колу и пробирљиво бирале будућу снаху. А љубавни парови за које се већ нагађало и знало са зимских посела и прела‚ играјући једно поред другог у великим пролећним колима‚ разоткривали су пред свима своју повезаност и намеру за женидбу. Jедна коловодна песма прича како соко – момачки симбол – долеће и слеће на врх великог ораховог дрвета и отуда посматра празнична кола насред села. Соко "просуђује" да је девојачко коло највеће и најлепше‚ јер су девојке најлепше обучене‚ кошуље им се беле‚ косе су им сплетене у бројне танке плетенице‚ закићене пролећним цвећем.

Прво најмлађе девојке излазе из обредне забране за игре и песме у дугом периоду ускршњег поста. Jедино је цурама  које ступају у доба девојаштва било дозвољено да играју и певају пред Ускрс – у свом обреду "лазарице" недељу дана пре Ускрса. Међутим‚ њихова игра и песме су строго ритуалне природе‚ а не једноставно весеље. Исте девојке ће прве заиграти коло и на сам Ускрс. Најпре оне играју мала обредна кола‚ "скривене" од људских погледа у дворишту своје предводнице у обичају "лазарице" – тзв. "кумице". Тек након тога долази ред на велика заједничка кола на "хоришту" – она су кулминација светковине и на Ускрс и на Ђурђевдан.Тамо би прве заиграле све девојке и младе невесте. Затим би им се у колу придружили и момци и млади ожењени мушкарци. На почетку жене играју мирно и лагано – само уз пратњу песама које саме певају. Затим би засвирали и музичари‚ ухватили би се и мушкарци и игра би постала бујнија и веселија. У коловодним песмама причају се народна веровања везана за сам празник. Сижеји о митолошким змајевима и вилама мешају се са песмама о празничном колу и пролећном обнављању живота. У песмама се хвале девојке – због њихове лепоте‚ гиздаве одеће припремљене специјално за празнична кола‚ због лакоће и покретљивости у колу. Момци су пак опевани у празничним коловодним песмама због њихове вештине да освоје девојачка срца – бујном игром у колу или као искусни свирачи чије мелодије одушевљавају играче.

На "хоришту" се одржавају и "такмичења". Надмећу се највештији играчи‚ натпевавају се девојке‚ момци се такмиче у свирању. У посебном ритуалу уз коло младићи се такмиче у нечему што је слично "двобоју" дугачким моткама. Победник осваја право да се ожени најлепшом девојком која води коло. У пролећним празничним колима девојке и момци доказују пред читавим селом своје уметничке вештине и физичке квалитете. А они су сматрани мерилом колико су спремни и за женидбу и породични живот. У пролећним празничним колима играју и млађе удате жене, и млађи ожењени мушкарци. Они пак потврђују у колу свој породични статус‚ добијају друштвено одобрење и подршку целог села. Велика општесеоска кола за време најпоштованијих пролећних празника врше ову вишедимензионалну социјалну улогу у атмосфери свеопштег весеља и радосног расположења.  

Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Симитли домаћин фестивала кукера

Већ 21. годину заредом Симитли се претвара у позорницу великог кукерског фестивала . Под називом „Симитлија – Древна земља кукера“, овај догађај је од локалне традиције прерастао у једну од најзначајнијих кукерских манифестација. Овог викенда,..

објављено 11.1.25. 07.50

Обичај „Купање зетова“ на Јовањдан у селу Алваново

У селу Алваново, у североисточној Бугарској, на Ивандан се одржава традиционални обичај „Купање зетова“, који симболизује здравље, снагу и благостање младих породица склопљених током претходне године. Прослава почиње обредним купањем младе невесте,..

објављено 7.1.25. 14.18

Село Бојница спремно за традиционални бал народне ношње

Село Бојница у близини Видина припрема се за традиционални бал народне ношње, који организују чланови културно-уметничког друштва „Нада – 1903“. Манифестација ће се одржати у четвртак, 11. јануара, са почетком у 18 часова у сали културног дома, а улаз..

објављено 3.1.25. 17.23