Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара. Велика општесеоска кола прате и други веома поштовани пролећни празник Ђурђевдан (6. маја). Празничним колима праћен је и Спасовдан – 40 дана по Ускрсу. Празнична кола окупљала су својевремено све житеље села на тзв. "хориште"/ од бугарских речи "хоро"‚ "оро"/. Било је то најчешће у центру села‚ јер је било од нарочито важног значаја за живот свих. Највише кола играло се у недељи после Ускрса. Сваког дана у поподневним сатима на хориште су долазили млади и стари‚ одјекивале су песме и свирка. Они млађи би се ухватили у коло и играли сатима. А старији би се окупили око њих – да би их гледали и уживали и кроз дружење и причу расправљали чак и о будућности младих из својих фамилија. Због тога су пролећна празнична кола некад била много више од игре и весеља. Она су ритуал у коме учествује цело село. Преко игре и песме упућивано је мноштво обредних порука за благостање читавог села. Према једном веровању у овим колима девојке не смеју играти бујно и подскакивати високо како не би током лета падао град на њиве. Зато пак момачка кола морају бити бујна и подскочљива‚ да би расло конопље. Jош мистериозније звучи данас веровање да из ускршњег и ђурђевданског кола змајеви краду девојке за своје невесте. Тачније је‚ међутим‚ да су у овим празним колима момци из села тражили своју изабраницу. Момкове мајке и родбина такође су посматрале девојке које играју у колу и пробирљиво бирале будућу снаху. А љубавни парови за које се већ нагађало и знало са зимских посела и прела‚ играјући једно поред другог у великим пролећним колима‚ разоткривали су пред свима своју повезаност и намеру за женидбу. Jедна коловодна песма прича како соко – момачки симбол – долеће и слеће на врх великог ораховог дрвета и отуда посматра празнична кола насред села. Соко "просуђује" да је девојачко коло највеће и најлепше‚ јер су девојке најлепше обучене‚ кошуље им се беле‚ косе су им сплетене у бројне танке плетенице‚ закићене пролећним цвећем.
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
Потпуно облачно са кишом
Претежно облачно
Променљиво облачно
Облачно