Филхармонијски оркестар града  Враце – „Симфонијета“ – постаје уточиште за виолинисткињу Аљону Чехову. Она је рођена у руском граду Тјумењ, у западном Субиру, одрасла је на украјинском Криму, а више од 10 година живела је у Москви, где је радила у Радијском оркестру и упознала свог супруга. Аљона данас каже да није она изабрала да остане у нашој земљи, већ ју је Бугарска привукла.

„Увек сам желела да напустим Русију јер политичка ситуација тамо није добра. Зато сам одлучила да учествујем на аудицијама за избор чланова различитих оркестара широм света, при чему сам посебну пажњу посвећивала онима у Азији из простог разлога што сам мислила да ми нико у Европи неће легализовати документе, како бих могла да радим у неком оркестру. Случајно сам наишла на оглас оркестра „Симфонијета – Враца“ и решила сам да пошаљем снимак једног мог извођења. Позвали су ме и ево ме сада овде“, каже виолинисткиња у интервјуу Радио Бугарској.

Међутим, њен супруг је био скептичан да ће Аљона добити помоћ око сређивања докумената, али се све променило након састанка са диригентом оркестра доц. Христом Павловим, који, по Аљониним речима, „ако хоће, може све“.

Чланови оркестра су је срдачно дочекали, а виолинисткиња је веома захвална на томе и признаје да имају све што им је потребно да добро раде свој посао:

„Постоји атмосфера, имамо и лепе нове просторије у којима одржавамо пробе. Музичари, администрација и сценски радници су сјајни и много нам помажу у свему. Све то дугујемо једном човеку – Христу Павлову, који се труди да увек позове различите и заиста занимљиве музичаре, са којима радимо, а то нам је од велике користи, јер стичемо нова искуства.“

Аљона је уверена да је „Симфонијета – Враца“ феномен и појава у музичком животу наше земље и наставља:

„Ми у оркестру говоримо различите језике, неки говоре по два, три, чак и пет језика. Имамо људе из Италије, Шпаније, САД, Молдавије, Летоније, Русије, Украјине, Норвешке, Јапана, Јужне Кореје… Све ове земље су лепе, али у њима има проблема. Конкретно у Русији проблем није само политика, већ и однос према музичарима који није довољно добар.  Ја се овде, у Бугарској, осећам много боље него код куће.“

Захваљујући свом таленту и посвећености музици, Аљона је успела да оствари један свој сан – да неко специјално за њу напише концерт. Урадио је то музичар и композитор Венцислав Мицов. Ево како се родила идеја о томе:

„То се десило у мају 2024. године, када је „Синфонијета – Враца“ била на турнеји са италијанским триом "Сопран". После саундчека, остала сам да вежбам, а Венци је био у сали. Са њим много причамо о музици и различитим композиторима, а неколико дана раније смо разговарали о Филипу Гласу и његова два концерта за виолину. Док ме слушао како свирам, рекао ми: 'Написаћу концерт за тебе'. Нисам могла да поверујем његовим речима, али с друге стране – добро познајем Венција и знам да он никада не говори празне речи. Зашто је одлучио да напише концерт управо за мене – не знам, али чак и да га не изведем ја, већ неко други, срећна што сам га ја инспирисала. Тај концерт је резултат једног живота. У њему има и бола, и страха, и трагедије, али мени је најлепше то што се све завршава у дуру“, испричала нам је Аљона Чехова, која очекује премијеру „Концерта за виолину“ у мају 2026. године у софијској дворани „Б`лгарија. Каже да се нада да ће до тада бити постигнут мир између Украјине и Русије и додаје: „Ја нисам политичар и не знам да ли је то могуће, али много желим да то буде праведан мир за Украјину“.

Фотографије: Facebook/Alena Chekhova, vso.bg, Facebook/Venci Micoff

Превела: Албена Џерманова