За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог рада Олене Грицјук – архитекте, сликарке и избеглице из ратом захваћене Украјине, која је свој привремени дом пронашла у Бугарској.
Превод, илустрације, коментари и предговор потписује управо Грицјук, која кроз ову књигу спаја културне и историјске нити између две пријатељске земље. Издавач је фондација „Круна и крст“, а циљ је да дело допре до украјинских избеглица, бесарапских Бугара, историчара, филолога и свих пријатеља бугарско-украјинског зближавања.
„Пајсије је био мој кључ за разумевање Бугарске“, рекла је Грицјук у разговору са новинарком Ирином Недевом за програм Хоризонт БНР. „У њему има борбе, харизме, снаге – управо онога што нам је данас преко потребно. Видела сам многе паралеле између вековне историје Бугарске и садашњег тренутка у Украјини“, поделила је преводитељка своје утиске.
За Бугаре, сваки дан је 24. мај. А нема ништа природније и лепше од тога да трећег дана након најсветлијег бугарског празника буде отворен Пролећни сајам књига, поручила је потпредседница Илијана Јотова. Пролећни сајам књиге, 17. по реду, трајаће до..
Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..
Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..
За Бугаре, сваки дан је 24. мај. А нема ништа природније и лепше од тога да трећег дана након најсветлијег бугарског празника буде отворен Пролећни..