Министарство рада и социјалне политике, Агенција за запошљавање, Извршна агенција за Бугаре у иностранству и Министарство унутрашњих послова, као и народни посланици поставили су себи јасан циљ – побољшање услова за привлачење радне снаге из традиционалне бугарске дијаспоре.
У Бугарској је недавно представљена платформа „Изабери Бугарску“. У питању је програм који ће се финансирати из Европског социјалног фонда плус (ЕСФ+) с 26 милиона лева, а главни циљ јој је привлачење кадра из иностранства. У оквиру програма биће покренут и портал који ће заинтересованима пружати информације о административним корацима које морају предузети како би се запослили у Бугарској.
Бесарапска Бугарка Ина Чукур, представница удружења које се бави привлачењем таквог кадра у Бугарску, открива с каквим све проблемима се суочавају:

„Закон је такав да прво морају да се регистурју тамо, а затим да им Агенција за миграције дозволи боравак у Бугарској. Међутим, у тренутку подношења потребне документације – у року од 7 дана, Агенцији за запошљавање, још увек немамо одговор Дирекције за миграцију и зато нас обично одбијају. Након одбијања, ми не само што морамо да отпустимо те људе, већ нас и туже. И то је главни разлог зашто одустајемо од ангажовања радне снаге из бугарске дијаспоре.“
Интересовање за Бугарску, поред традиционалних радника из Украјине и Молдавије, показују и припадници бугарске националне мањине из Србије, дели своја запажања о тржишту рада Ина Чукур.
„Много људи, посебно из села и градова надомак бугарске границе, ради у производним погонима и сл. У последње време се примећује растући тренд прилива радника из Србије.“
Иницијативе попут „Изабери Бугарску“ су позитивне, а привлачење људи из наше историјске дијаспоре је одличан подухват, али то ће бити само кап у мору када је реч о покушајима решавања горућих проблема на тржишту рада – вратио нас је у стварност Васил Велев, председник једне од највећих послодавачких организација код нас – Асоцијације индустријског капитала Бугарске (АИКБ).

Свој здрав песимизам поткрепљује званичним подацима Министарства рада и социјалне политике, према којима је од 2018. г. до данас пријављено тек 1.228 лица која имају доказано бугарско порекло. А због демографске кризе, сваке године број пензионера премашује за око 50.000 број новозапослених у земљи, што је директна последица и слабог наталитета:
„Последњих година се у Бугарској родило мање од 60.000 беба, а у пензију отишло нешто више од 100.000 људи. Ако не желимо да у следећим годинама бугарска привреда стигне на руб амбиса, морамо привлачити радну снагу,“ категоричан је Велев. „И бугарска дијаспора је несумњиво на првом месту због непостојања језичке баријере и проблема са социјализацијом и интегрисањем у свакодневни живот. Међутим, проблем је то што је она мала и нема одговарајуће образовање и стручне квалификације, или бар нису у границама и мери, које су потребне бугарском тржишту рада. Дакле, то не би могло бити трајно решење,“ навео је Васил Велев.

У последње три године приметан је јасан тренд раста броја радника из трећих земаља – са око 10-ак хиљада у 2022. г. на 32.500 2024. г, овде углавном мислимо на сезонске раднике ангажоване у услужном сектору, пре свега у туризму. На првом месту су радници из Узбекистана, Непала, Турске, Индије, Киргистана и других земаља. Огромна препрека пред предузетницима су троме административне процедуре, категоричан је Велев:
„То је трома, скупа и дуга процедура, која зна да потраје чак четири, шест или девет месеци – од аплицирања до запошљавања страног радника или стручњака. Сваки разбојник слободно може да илегално пређе државну границу и већ следећег дана да га видимо у центру Софије. Али један пристојан радник или стручњак, који је прошао селекцију и потписао уговор, девет месеци не може легално да почне да ради.
У циљу решавања наведених проблема формирана је радна група на челу с вицепремијером Грозданом Караџовим, у чији састав су ушли представници различитих институција и послодавачких организација. Њихова амбиција је јасна – да се што пре предложе и изгласају у парламенту измене закона којим ће се поједноставити процедура радног ангажовања лица из трећих земаља, које би ступиле на снагу још пре краја ове летње сезоне.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Pixabay, Facebook, Изaбери Бугарску, events.starazagora.bg, БГНЕС, Министарство за регионални развој
Пословни форум на тему „Бугарска – Кина: сарадња у аутомобилском сектору“ одржава се данас, 26. новембра, у Софији. Његови организатори су Трговинско-индустријска комора Бугарске и Амбасада Народне Републике Кине у Софији. У саставу кинеске..
Предлог државног буџета за 2026. годину, који је Народно собрање усвојило на првом читању 21. Новембра. Финансијски оквир, који је владајућа коалиција на челу са ГЕРБ-ом представила као гаранцију стабилности, изазвао је оштре реакције опозиције, али и..
Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ) завршио је консултације по члану IV о Бугарској у 2025. години. Након извршене анализе у поступку за процене и препоруке земљама чланицама ММФ-а, наводи се да домаћа тражња наставља да покреће снажан..
Предлог државног буџета за 2026. годину, који је Народно собрање усвојило на првом читању 21. Новембра. Финансијски оквир, који је владајућа коалиција на..
Бугарска чврсто подржава напоре Украјине за успостављање праведног и трајног мир који би гарантовао њен суверенитет и територијални интегритет. Ово је..
Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ) завршио је консултације по члану IV о Бугарској у 2025. години. Након извршене анализе у поступку за..