Бугарска се као земља која има најбржи интернет у региону – више од 100 Mbps, и просечне цене кирије испод 400 евра афирмисала као водећа дестинација за дигиталне номаде у источној Европи. Градови попут Банског, Софије и Пловдива могу се похвалити густом мрежом коворкинг простора где странци могу да нађу не само брз и стабилан WiFi, већ и истомишљенике из свих делова света.

Већина, међутим, бира планинска насеља или Црноморје где могу уживати у природним лепотама Бугарске и одличним условима за рад на даљину.

Од краја 2025. г. Бугарска ће постати још доступнија дигиталним номадима из целог света захваљујући визи за дигиталне номаде која омогућава појединцима да живе и раде у страној земљи на дужи период. Нешто више о томе открио нам је Александар Нуцов, шеф Одељења за стратешко планирање и политике Бугарске стартап асоцијације (BESCO).

„Широм света тренутно, према различитим извештајима, постоји између 35 млн и 50 млн дигиталних номада које више од 60 земаља, укључујући и Бугарску, настоји да привуче издавањем специјалних виза и различитим пореским олакшицама. Ови људи комбинују посао и истраживање културе, историје и природе земље у којој бораве. Они зарађују новац радећи за неку страну компанију, а троше га у земљи у којој тренутно живе и тиме подстичу локалну привреду. Ускоро ћемо увести и тзв. дигиталну номадску визу која грађанима земаља ван ЕУ, Европског економског простора и Швајцарске омогућава да проведу неко време у иностранству док раде на даљину.

• Банско се претвара у европско чвориште дигиталних номада

• Коливинг и коворкинг простор кроз умрежавање или како је Семково на добром путу да постане рај за дигиталне номаде

• Од Родопа до глобалне сцене – село Левочево као центар дигиталних номада
  

Издавање „номадсих виза“ ће почети крајем 2025. г. или почетком 2026. г. након што буду финализовани подзаконски акти. Идеја је да дигитално номадство заједно с туризмом постане стабилан мотор бугарске привреде.

„Ова виза страним држављанима омогућава да у Бугарској бораве до годину дана, уз могућност да се продужи за годину дана,“ каже Нуцов и наставља: „Или, један дигитални номад може да у Бугарској борави до две године. Важно је напоменути да ови људи не заузимају радна места у Бугарској, они раде за послодавце у иностранству, имају компаније у трећим земљама или су фриленсери, али без права на закључивање уговора о раду с бугарским послодавцем. Како би добили визу, они морају да доставе доказ о годишњем приходу од најмање 50 бруто минималних месечних зарада за претходну годину, што је око 55.000 лева (близу 28.000 евра).

За разлику од туриста, ове визе ће дигиталним номадима омогућити склапање уговора о дугорочном најму, отварање рачуна у банци и улагање у бугарске стартап компаније, али без права да раде за бугарске компаније.

Економски ефекат за Бугарску може да буде значајан. Наша земља може да рачуна на најмање 2.000 дигиталних номада годишње из трећих земаља, који ће њеној привреди донети око 30 милиона лева. Но, то има и шире користи:

„Издвојио бих неколико. Као прво навешћу регионални развој, јер су то људи који пуно путују и имају прилику да посете лепа места и доживе праву Бугарску, да уживају у нашој природи, планинама, мору. Дакле, они доприносе развоју појединих региона и афирмисању Бугарске као иновативне дестинације, јер већина њих ради у области технологија и креативних индустрија. Као друго, они доносе ноу-хау и знања која недостају у бугарском иновативном еко-систему, а неки су и инвеститори – тзв. пословни анђели који кроз добре идеје подржавају младе компаније.  Осим тога, подстичу сектор туризма тако што деле своје утиске из Бугарске и самим тим привлаче нови талас дигиталних номада и туриста.“

И још – путовања дигиталних номада доприносе етаблирању Бугарске на међународним номадским форумима и друштвеним мрежама, што је бесплатни маркетинг који би наша земља иначе тешко могла да себи приушти.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: BESCO, Pixabay, Freepik