„Учите без предрасуда и служите достојним стварима“ – гласи мото Пекиншког универзитета за стране студије (Beijing Foreign Studies University) у кинеској престоници. На универзитету основаном 1941. г, данас се изучава 101 страни језик, укључујући и курсеве за учење ретких и „мањих“ европских, азијских и афричких језика. Од 1961. године ова високошколска установа нуди и основне академске студије бугаристике на Факултету за европске језике и културу, на којима већ 12 година бугарски језик предаје др Љуба Атанасова из Благоевграда – наставник по вокацији, занимању и погледу на свет. О томе који путеви су је одвели у Кину, Љуба каже: „У ствари, нисам ја изабрала Кину, Кина је изабрала мене.“ Она признаје да њена животна прича и искуство могу да послуже као пример за то како се наши планови и идеје за будући живот веома често окрећу наглавачке.

"Докторирала сам у 40. години на Југозападном универзитету „Неофит Рилски“ у Благоевграду. Игром случаја, баш тада сам се развела и појавио ми се неки осећај да је то прави тренутак да из корена променим свој живот. Тако сам одлучила да одем и будем лектор, што значи да предајем бугарски језик, књижевност и културу на неком страном универзитету. Жеља ми је била да то буде Београд, Србија. Међутим, пре 12 година, колеге које су као прву жељу изабрали лекторат у српској престоници, имале су предност у односу на мене – била сам најмлађа међу њима и с најнижим звањем „доктор.“ И када сам отишла на разговор за избор лектора, тадашњи председник комисије ми је рекао да су импресионирани мојим CV-јем и да имају предлога за мене – да будем лектор за бугарски језик у Делхију, Индија, или Пекингу, Кина.“

Тако се точак судбине окренуо и др Љуба Атанасова је морала одмах да реши како и где да настави своју животну причу. Слегнула је раменима и рекла: „У реду, онда нека буде Пекинг!“ Неколико месеци касније стигла је у најмногољуднију земљу на свету, где су је дочекале потпуно другачија култура и традиционалне навике живота. Али се она од првог дана у Кини осећа као код куће.

„На путу од аеродрома до Пекиншког универзитета за стране студије рекла сам студенту који ме је дочекао на аеродрому: 'Види које изненађење! Пекинг веома личи на Софију.' „И дан данас се тако осећам – доживљавам и сматрам Пекинг својом другом домовином,“ категорична је Љуба.

Пошто се брзо прилагодила кинеском начину живота, др Атанасова открива још једну позитивну страну свог посла - без оклевања каже да је држање часова кинеским студентима далеко лакши задатак него што је то случај са студентима у Бугарској.

„Студенти у Кини су изузетно мотивисани, веома су дисциплиновани и оријентисани на циљеве. Наставник овде ужива исто поштовање као што је то било у Бугарској у доба Националног препорода и посебно након 40-их година 19. века када је за Бугаре учитељ био Бог. Дакле, постоји елемент обожавања и бескрајног поштовања.“

Ове године су 24 студента дипломирала на студијском програму за бугарски језик и књижевност на Пекиншком универзитету за стране студије. У школској 2024/2025. години било их је 16 на другој години студија, а четворо је изабрало бугарски језик као изборни предмет који би им донео додатне бодове на мастер студијама. Или, укупно 44 студента уче бугарски језик на хиљадама километара од Бугарске. До пре пет година, пријем на студијски програм бугаристике био је једном у четири године. Данас се то дешава сваке друге године,“ каже др Љуба Атанасова и додаје: „Кина ме је много променила као човека“:

„По природи сам колерична, веома сам енергична и увек желим да се ствари брзо дешавају, брзоплета сам у неким ситуацијама,“ каже са осмехом Љуба и наставља: „Међутим, живот овде ме је научио смирењу, тј. делимично сам прихватила њихову идеју о хармонији. Ја се овде одлично осећам, имам посао који ме испуњава и уопште није важно оно што пише испред мог имена као звање и титула. Студентима кажем да ме зову именом,“ каже др Љуба Атанасова, лектор за бугарски језик на Пекиншком универзитету за стране студије.

Саставила: Весела Крстева

Извор: интервју Здравке Масљанкове

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БНР, Здравка Масљанкова, Facebook/ Ljuba Atanasova