12
Николас има 15 година. Самоуки је сликар, али зрелост у његовом стваралаштву и снага његовог духа изазивају дивљење свих који су упознали његов таленат. Он је особа која води унутрашње битке и наставља у тренуцима када нешто не успева. Уметник, који добија подршку од најважнијих људи у свом животу – породице и пријатеља. И од учитеља, који га подсећају зашто је кренуо овим путем. Црта да би инспирисао и изградио будућност својим рукама. Његово путовање у свет уметности почело је када је имао око 9 година:

"Још тада, чим бих завршио домаће задатке, узео бих лист папира и оловку и почео да цртам. То је био мој начин да изразим своју уметност, своја осећања и откријем свет на свој начин“, каже млади уметник.

Његов таленат је примећен, а Народно читалиште "Развој 182" ("Развитие – 1892") у родном граду дечака – Белој Слатини, организовао је његову прву самосталну изложбу.
"То је био тренутак када сам схватио да уметност није само хоби, већ мој пут напред. Инспирацију налазим свуда: у бојама, у људима, у животињама, у ситницама које често игноришемо, она је тај тренутак када не размишљате, већ једноставно осећате. Волим да посматрам свет и да своје емоције претварам у слике. Када цртам, осећам потпуну слободу. Као да време стаје, постојимо само ја и платно. Таленат је само почетак. Он је као варница, али без рада, без истрајности и дисциплине, ова се варница врло брзо може угасити. У уметности постоји нешто веома лично. Једноставно растете са њом и сваког дана када цртате, правите грешке и покушавате поново, заправо развијате свој таленат. Верујем да рад претвара таленат у нешто стварно и живо", каже Николас у интервјуу Радио Бугарској.

Из слика Николаса Стоичкова зраче светлост и мир, импресионира вешта комбинација боја. До сада је млади уметник приредио две изложбе, а коментари на друштвеним мрежама о његовим радовима су бројни и позитивни. Нека од његових дела су у власништву не само колекционара и организација, већ и многих донатора, јер Николас, који је са само 4 године, победио опаку болест – рак, осим што на платно излива своју душу, осећања и мисли, данас помаже другима:

"Имам срећу да учествујем у разним добротворним иницијативама јер верујем да је и добро врста уметности. Посебно блиска ми је тема животиња, њихова чистота и оданост ме увек инспиришу. Код куће бринемо о седам спашених псића и једном мачету, који нису само кућни љубимци, већ део наше породице. Они ме свакодневно уче љубави, стрпљењу и бризи а често ми доносе и инспирацију у мојом стваралаштву", каже младић.

Како Николас види свој даљи пут?
"Видим га као пут сталног учења и развоја. Желим да експериментишем, да откривам нове начине изражавања себе, пре свега кроз уметност – одговара он и саветује младе људе: – Ако имају неки таленат, нека га развију и нека не одустају од својих снова. Само нека иду напред!"

Сан младог уметника је да приреди самосталну изложбу у Софији, а ми верујемо да је то само питање времена!

Свечаном церемонијом и празничним концертом 24. октобра је у граду Ставангеру отворен почасни конзулат Бугарске у Норвешкој. Први почасни конзул је пијаниста Кирил Кутин, који се последње две деценије афирмисао као угледна личност у норвешком..
У Молдавији данас живи више од 80 хиљада Бугара, од којих је велики део настањен на југу земље. Највише их је концентрисано у граду Тараклији и његовој околини. Једно од кључних жаришта друштвеног живота, настало на иницијативу тамошње бугарске..
"Срећа, коју видите у очима људи којима сте помогли, не може се описати речима, мора се доживети!" Ово су поводом Дана народних будитеља, који смо обележили 1. новембра, изјавили Венета Терзијева и Валентин Григоров. Њих двоје већ скоро деценију помажу..