Берба грожђа обично почиње средином септембра и може да потраје до средине или краја новембра. Наравно, ни овогодишња берба није изузетак, с тим што се због низа фактора очекује да она буде слабија него претходних година. Упркос томе, међутим, интересовање како домаћих тако и страних улагача за виноградарски сектор Бугарске бележи стабилан и приметан раст. Дуготрајна суша, али не само, главни је узрок слабијег приноса ове године, изјавио је за Радио Бугарску инж. Красимир Коев, директор Извршне агенције за виноградарство и винарство:

„Ситуација је оваква – како је код нас тако је и у старој Европи, у Француској, Италији, Португалу и Немачкој, који су препознати као лидери у виноградарско-винарском сектору. И оне муку муче са сушама. Такође, велике проблеме нам је направио и позни пролећни мраз, као и необично ниске температуре за април. Зато ову годину сматрамо нултом за неке плантаже винове лозе. Други узрок смањења рода грожђа био је град који је нанео велику штету воћу.“

• Вински туризам у Бугарској ни по чему не заостаје за оним у Француској, Италији и Шпанији

За разлику од 2024. г, када је било доста обилних киша које су погодовале развоју различитих болести и појави штеточина, 2025. је сушна што је утицало на количину грожђа, а отуда и материјала добијених из њега.

„Ове године је, због недостатка кише, грожђе сачувано од болести које га иначе често нападају. Међутим, бобице су ситније и садрже мање сока,“ објашњава инж. Коев и наставља: „Ако се у нормалној години од килограма грожђа добија 600 мл, сад је доста испод 500 мл. Принос грожђа у 2025. г. биће мањи него претходних година, али ће зато квалитет бити много бољи.“

• Од винограда до флаше – легендарни мавруд као део визит карте Бугарске

Неоспорна је чињеница да је имиџ Бугарске као винске и виноградарске дестинације и даље жив, категоричан је директор Извршне агенције за виноградарство и винарство. Он у прилог томе наводи да је од 363 винарије у земљи, 128 у власништву странаца, међу којима су француски грофови, велике западноевропске компаније, инвеститори из Италије, Шпаније и других земаља. Разлог томе је пре свега у добрим условима за развој плантажа винове лозе, повољној цени земљишта, као и у добром субвенционисању заснивања нових засада – близу 80% укупне вредности инвестиције.

„Генерално, из године у годину расте број винарија и нових површина под виноградима. Између 1.000 и 1.200 ха сваке године учествује у програмима реструктурисања и конверзије,“ изјавио је инж. Красимир Коев.

У току је изградња још 11 подрума, који ће своја врата отворити 2026. г. Осим тога, странци су импресионирани чистоћом нашег земљишта.

Упркос томе, укупан обим извоза бугарских вина опада, а главна прекретница била је пандемија коронавируса. Тада смо изгубили кинеско тржиште на које смо извозили велике количине, а због рата између Русије и Украјине изгубили смо и њихова тржишта, која традиционално цене квалитете наших вина. С друге стране, бугарска производња има превласт на домаћем тржишту – око 85% продаје или 110 милиона литара годишње. Расте и извоз у Африку – бугарско вино се извози у 15 земаља, међу којима су Египат, Алжир, Конго и друге државе.

Упркос слабом приносу грожђа, мало је вероватно да ће цене вина и других алкохолних пића порасти, пре свега, због конкуренције земаља које још нису погођене измењеним климатским условима, као што је Аустралија, на пример, прогнозирао је инж. Красимир Коев.

Прочитајте још:

• Надохват руке – винске руте Североистока

• Село Љутиброд у Искарској клисури зна укус среће

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, БГНЕС