Шта је благослов, виц, чаробна бајка, бугарштица, или пак змај, вукодлак, караконџула... Ако желите да сазнате нешто више о овим појмовима и ликовима из бугарског фолклора, наћи ћете одговор у Речнику термина у усменом фолклору Бугарске који је први енциклопедијски речник те врсте. Његова промоција код нас одржана је пре неколико дана у Бугарској академији наука. Састављачи и уредници овог бугарско-чешког издања су др Јарослав Отченашек са Етнолошког института Академије наука Чешке републике и доц. др Вихра Бајева са Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука.
„То је замашни пројекат др Отченашека, а ми смо радо прихватили његову идеју да на изузетно приступачан и занимљив начин уопштимо и представимо истраживачке резултате и домете наше науке током њене скоро 150-годишње историје – каже Вихра Бајева. - Према првобитној замисли, у питању је цела едиција која ће представити фолклористику словенских земаља. У том смислу Речник термина у усменом фолклору Бугарске треба разматрати у ширем словенском и европском контексту и ми се поносимо чињеницом да је почетак стављен управо њиме. Речник представља темељно познавање суштине и историје бугарског фолклора у свом његовом богатству и разноликости. Предстоји издавање друге књиге едиције посвећене чешком фолклору. Пре око месец дана речник је промовисан у Прагу где је наишао на велико интересовање код бугарске заједнице тамо. Промоцији су присуствовали бугаристи, етнолози, студенти и универзитетски наставници. Лепо је што речник излази из академских оквира и његови потенцијални читаоци су сви који се занимају за бугарски фолклор и традиције, као и за културну историју нашег континента. Сматрам да постоји велика потреба за таквим издањем.“
Аутори чланака у Речнику термина у усменом фолклору Бугарске су доц. Вихра Бајева и њене колеге из Секције за антропологију усмених традиција Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука. Предговор је написао Владимир Пенчев – координатор пројекта. Да ли, уосталом, постоје митови у погледу фолклора које треба заборавити? Шта мора знати сваки Бугарин о традиционалном наслеђу нашег народа?
„Додуше, постоје одрживи митови који се репродукују и поред тога што су научници одавно доказали њихову неоснованост – прецизира Вихра Бајева. – Један од њих је да се фолклор везује једино за прошлост од пре више стотина година и нема ништа заједничко са стварношћу, да га морамо неговати као некакву окошталу форму. Фолклор је, у ствари, изузетно виталан и поприма разноврсне и неочекиване облике. Свака заједница, без обзира на каквом принципу уједињује људе, ствара свој фолклор, било веселе приче и вицеве, било ритуале или сујеверја. Класични фолклор који повезујемо са средњовековним бугарским селом, сачуван је у зборницима и архивама. Он се одликује богатством ликова, богатом симболиком и посебним смислом који недостаје савременом човеку. У бајкама и песмама наших предака откривамо део себе и својих корена, налазимо ослонац. Зато није нимало чудно да млади траже инспирацију у фолклору и у своју уметност убацују фолклорне елементе и узоре. У савременој бугарској књижевности је чак снажно заступљен фантастични жанр који користи фолклорне ликове на нетрадиционалан начин, што говори да они и данас голицају машту људи.“
Превела: Марина Бекријева
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном..