Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

"Чувар традиција" 2014.

БНР Новини
Ваља Балканска

Већ пету годину заредом Асоциација за развој уметности и заната-7 поклања дужну пажњу људима који су оставили трајан траг у бугарској култури и раде на очувању националних традиција. А.Р.И.З.-7, како се скраћено зове, подржава традиционалне занате и савремену уметност, стварану у духу бугарских обичаја, а такође и личности које негују наше фолклорне традиције, песме и игре. У време економске кризе и борбе за опстанак у сфери културе, такви напори вредни су хвале и права су инспирација за уметнике, аматере и занатлије...


"Чувар традиција" - тако се зове годишња награда, коју уручује А.Р.И.З.-7. У свакој појединој категорији награде су две, на бази номинација публике и оцене стручног жирија. Поред специјалних награда ове године је уручено 25 почасних диплома. Победници у 11 категорија добили су и лепе дрвене пластике. Церемонија је почела традиционалним поздравним речима велике народне певачице Ваље Балканске која је међу првим добитницима награде "Чувар традиција".


У категорији "Фолклор и млади" обе награде припале су младом народном певачу Петру Георгијеву:


"Ова награда је велико признање мом раду, каже он. Имам 30 година и пре неколико недеља добио сам награду "Глас 2014." на Додели годишњих фолклорних награда у Смољану. Ја сам иначе родом из села Писарева, недалеко од Горње Орјаховице. У зборницима нема баш пуно прикупљених песама из нашег краја. Зато сам решио да негујем и популаризујем тај фолклор не само као извођач, него и као руководилац групе за извођење изворног фолклора коју сам створио у мом родном месту."

Сликар Божидар Чантарски такође је освојио гласове публике и стручног жирија. Он је добио награду у области "Ликовна уметност и млади". Родом је из Великог Трнова:

"Моје слике садрже бројне елементе нашег фолклорног наслеђа. Продајем многе од њих у иностранству. Драго ми је што на тај начин популаризујем бугарске традиције. За мене је ова награда велика част јер пружа прилику младим уметницима као што сам ја да се испоље."


Да поздраве чуваре традиција из свих крајева земље су стигли фолклорни састави – група машкара "Дионисијев звон" из Сопота, ансамбл "Хемус" из Враце, трио младих гајдаша са Родопа, као и формације из Софије и оближњих села. Међу њима је била и женска група "Чемерика" са диригентом Дареном Поповом. Више година гђа Попова руководи Академским хором "Ангел Манолов", али истовремено ради и у области фолклора:

"То је наше богатство, то је наш идентитет. Својим примером треба да привлачимо све више младих људи да бисмо се и даље радовали том богатству. Заједно са "Чемериком" изводимо изворне песме и обраде, али звучање аутентичних, неувежбаних гласова носи другачију поруку."

Женска група Чемерика

Маријета Недкова – мајсторица уметничког текстила и један од иницијатора тог занимљивог подухвата, већ гледа ка предстојећим манифестацијама Асоцијације. А њен председник Пењо Иванов прецизира какви су њихови планови:

"То је још један празник, који је остао у историји. Верујем да ће наши гости сачувати само лепе успомене на тај форум. Очекујемо и предлоге за номинације у различитим категоријама за 2015. г. Надам се да ћемо имати и више учесника у иницијативи "Традиција у граду" која има за циљ да покаже различите аутентичне ношње Бугарске. И не на последњем месту, чекамо нове рецепте са алевом паприком за конкурс који је још увек у току. То је и својеврсна припрема Празника алеве паприке који организујемо идуће године, јер је та папричица део наших традиција, а да и не говоримо да је и главни јунак у многим народним бајкама и шалама. А ми настојимо да сачувамо традиције у реалном животу."

Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен

Фотографије: Албена Безовска



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10