Европски гени преовлађују у профилу савремених Бугара – такав је закључак недавно спроведеног великог истраживања домаћих и страних научника, који су поново оповргли распрострањену теорију да је становништво на подручју савремене Бугарске туркијског порекла.
Дакле, ко смо ми – туркијски или европски народ? Свима је познато да наши преци – Протобугари – потичу из древне Азије. Питање је из којег су дела континента дошли? На бази продубљених истраживања код нас се сада афирмише хипотеза да су наши преци дошли не са Алтаја и територија северно од Кавказа, где су живели Хуни и алтајска племена, већ са предела данашњег Ирана и планине Памир са преовлађујућим индоевропским становништвом. У 7. веку они су се настанили на територији савремене Бугарске, где су већ живели Трачани и Словени, те је тако створен један тешко разговетан генетски коктел. У прилог теорији о нашем европском пореклу су и резултати рада водећих наших стручњака у области генетике, антропологије, микробиологије, заједно са њиховим колегама са универзитета у Павији (Италија). Научници су једнодушни – савремени Бугари су најближи становништву северне Грчке и централне Италије. Имамо идентичне гене са Македонцима. Србија није учествовала у овом истраживању, те због тога не располажемо конкретним подацима у каквој су мери наша два народа блиска. Али пак је прецизирано да смо генетски удаљени од Белоруса и Руса.
„Људи могу да буду језички блиски, али без генетских сличности - објашњава академик Ангел Галабов са Института за микробиологију при Бугарској академији наука. - Бугари су генетски удаљенији од појединих словенских популација кави су руска, словеначка, чешка и словачка, а да и не говоримо о нордијским народима и народима германског језичког подручја. Али је наш митохондријски геном близак ономе становника северне Грчке, Хрватске и Италије. Испоставило се да туркијске групе у нашем ДНК профилу чине свега 1,5 одсто наших гена и да нам у венама у ствари тече врућа европска крв.“
Закључак је да савремени Бугари поседују медитерански корени које су наследили од Трачана и индоевропске гене, резултат присуства Протобугара и Словена на нашем поднебљу. И још једна занимљива појединост: показало се да петовековно Османско ропство није утицало на бугарски геном.
„Пре је дошло до преласка бугарске крви на турску популацију преко јањичарства и отимања девојака, него ли супротно! – тврди акад. Ангел Галабов. - Бугарски народ није допустио да се становништво меша са Турцима. Средњовековни морал је сачувао чистоћу бугарске популације. Наша генетска истраживања категорично сведоче да су савремени Бугари веома удаљени од Турака и да немамо „генетских додатака“ из доба ропства.“
Научници говоре о врло хомогеном профилу савремених Бугара. Испоставило се да он није хаотичан збир гена свих народа, који су током миленијума пресецали наше подручје – нити туркијских народа, нити Хуна, нити Словена. Иако припадници словенског језичког подручја, ми смо у ствари ближи неким медитеранским народима, него ли Словенима, а у нашим венама тече европска крв. „И ДНК-истраживања примерака из 9-10. века, добијених из гробница у региону, потврђују ту тезу“, закључује акад. Ангел Галабов.
Превод: Александра Ливен
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара . Као и у претходним годинама, окосницу..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум..