Према истраживању спроведеном у оквиру програма Европске агенције за људска права у 2014. г. свака четврта или пета жена је била жртва насиља или сексуалне злоупотребе. Резултати проучавања у Бугарској потврђују ову статистику. У нас свака четврта жена признаје да је била жртва злостављања. Конкретне задатке у борби против насиља над женама поставило је себи Удружење „Алијанса за заштиту од родно заснованог насиља“, које испуњава у партнерству са Обласним удружењем Рома у граду Бургасу. Две организације су покренуле кампању уз подршку Норвежанског финансијског механизма 2009-2014. Кроз семинаре и едукативне програме у 11 градова земље оне придобијају за борбу против ове врсте насиља представнике локалних органа управе, невладиног сектора и лидере ромске заједнице. Њихов циљ је унапређење локалних политика у заштиту жртава насиља у конкретном региону. Илијана Стојчева, шеф пројекта, верује да ће кроз годину дана они успети да увелико промене стереотипе размишљана о том проблему:
„Насиље је феномен који је присутан у свим земљама. Не уочавају се национално специфичне разлике. Негде се кућно насиље прихвата као друштвена девијација – у тим земљама са партнерима из иностранства радимо на спречавању ове појаве. У неким државама на породично насиље се гледа као на део националне културе што је додатна препрека. У Бугарској смо прешли дуг пут. Ми смо међу првим посткомунистичким државама које су усвојиле Закон против породичног насиља. Касније на њега су се угледале неке друге земље из бившег социјалистичког табора. Примена грубе силе јачег над слабијим је питање модела понашања, а за промену тих модела је потребно време. Последњих година жене у Бугарск1a9f437b01152194e90cdf35d9107cb3ој су све еманципованије што је уосталом европски, па и светски тренд. Оне имају боље образовање, одлажу ступање у брак, а то су феномени који су присутни у најразвијенијим државама. Као последица тога жене имају вишу самооцену и не толеришу облике непоштовања према себи. Још увек међутим има и таквих које се боје да признају што су упркос успешној каријери постале жртва насиља, најчешће у породици. Таквим женама је примерена наша кампања. Желимо да их оснажимо и убедимо како не оне, већ насилник је тај који треба да се стиди због начина на који поступа“.
Овај пројекат је фокусиран на ромску заједницу. Према истраживању Алијансе за заштиту од родно заснованог насиља у последње 2 године између 7 и 10% жртава насиља које су јој се обратиле, су припадници ромске заједнице. Тамо се ретко кад обраћа пажња на проблеме везане за насиље. Ова појава не само што је присутна у тој заједници него ескалира. Где је корен зла и шта се може урадити за промену оваквог понашања објашњава Митко Доков, председник Обласног удружења Рома у Бургасу.
„Најозбиљнији су проблеми у неким четвртима у којима живе превасходно Роми. У њима постоје школе, али у тој затвореној заједници девојчицама је скоро забрањено да се образују. Од њих се очекује да остану код куће, да рађају и подижу децу и да буду домаћице. Будући да су одрасле у тој култури оне и не схватају да су постале жртва родно заснованог насиља. Наш циљ је да их информишемо о њиховим правима, да их уверимо како им можемо помоћи. Верујем да ћемо, ако наставимо да радимо заједно, ми и партнери у овом пројекту успети па ћемо се при крају кампање поздравити са добрим резултатима.“
Превела: Ана Андрејева
Спомен биста револуционару и борцу за слободе Василу Левском, поклон бугарског онколога и родољупца проф. др Ивана Гаврилова поводом празника града, подигнута је у Чипровцима. Проф. Иван Гаврилов и градоначелник Пламен Петков су у присуству многих..
Празничним молебном у Саборном храму Пресвете Богородице, који је служио Митрополит Пловдивски Николај, започеле су свечаности поводом обележавања 139 година од Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије и празника града Пловдива. Положени..
У свести Бугара који чувају и поштују успомену на своје претке, 6. септембар је симбол уједињења намученог бугарског народа који је сачувао своју веру и идентитет током петовековног робовања под турском влашћу. Руско-турски рат из 1877-1878. године донео..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања..